SKANDALOZNO

Ako je sve ovo tačno što sam napisao, a jeste i lako je proverljivo, onda je Država u jako velikim problemima.

Neko mora da kaže da ovako više ne može i ne sme!

 

Čelnici srpskog pravosuđa u sporovima vrednosti više miliona evra, unapred dogovarali  sa strankama u sporovima, njihova postupanja u sporovima koji traju decenijama, kako bi se donele unapred dogovarane odluke. Da sve ode u zaborav. Po potrebi, menjani su i sudovi, po nadležnosti! Za ovo su svi bili nagrađivani-platama od Države i uzimanjem reketa od stranaka u sporovima; za ovo su znali svi nadležni u Državi i - ništa. Oni koji više nisu mogli da izdrže veliki psihički pritisak, nisu prošli u postupku „reformisanja“ srpskog pravosuđa. U ovim skandalima učestvovali su, svojim (ne)činjenjem: sudije, tužioci, advokati, sudski veštaci, direktori javnih i državnih preduzeća, pripadnici MUP-a, neke poslovne Banke, Narodna banka Srbije, članovi Visokog saveta sudstva, Ministarstvo pravde, Poreska uprava, BIA, VBA, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal. Sudovi od osnovnih, preko drugostepenih, Vrhovnog kasacionog suda, (Vrhovnog suda Srbije), do Ustavnog suda Srbije. Sa časnim izuzecima!Ako Država ne bude zauzeta važnijim poslovima, neka proveri da li je sve ovo tačno kod sudija Dr Dragiše Slijepčevića, Dr Bose Nenadić, Stojana Jokića, Mihaila Rulića, Mladena Nikolića, Olivere Jovanović, Nevena Vukašinovića, Jelene Vildović-Živković, Nate Mesarović, Vesne Popović... Prema mojoj dokumentaciji koja ima više hiljada listova, jedina časna osoba u postupanju je bila Evica Mijatović, Zamenik Republičkog javnog tužioca Srbije. Jedina osoba pored Evice Mijatović,  koja je na moju molbu htela samnom da razgovara, a na temu mojih konkretnih spoznaja o organizovanom kriminalu, bila je tadašnji Zamenik Republičkog javnog tužioca, gospođa Jasmina Kiurski, koja to više nije - posle reforme srpskog pravosuđa premeštena je na rad u niže tužilaštvo!? Ako bude pitanja, neka ih neko postavi i Bošku Ristiću, Goranu Ćiriću, Snežani Malović, Slobodanu Homenu - neka ih pita da li je sve ovo tačno, ili ja vršim nedozvoljeno uznemiravanje javnosti. A, ako je sve ovo tačno što sam napisao, a jeste i lako je proverljivo, onda je Država u jako velikim problemima. A sa njom i mi, bez obzira što smo odavno već lideri u svemu. Ako je sve ovo tačno, a jeste, onda sve u Srbiji počinje da gubi smisao. Neko mora da kaže da ovako više ne može i ne sme! Ja sam spreman sa svim detaljima da upoznam i javnost, ako mi se omogući, bez obzira na posledice. Jedino ispravno bi bilo da naspram mene sednu ljudi za koje Država proceni da su kompetentni da sve ovo demantuju. Ljudi, koji su bili izuzetno plaćani parama građana, da ovako nešto ne dozvole, da sankcionišu. Ovo što sam napisao, građani moraju da znaju, mora im se reći istina, da se tako nešto više nikada ne ponovi. Jer ovo što sam napisao, odnosi se na sam vrh Države Srbije. Ako neko pokuša da me spreči, građani će, na žalost svih nas, o svemu biti informisani o ovome od drugih - iz zemlje ili inostranstva. Srbija će doživeti veliku, neviđenu kompromitaciju. Mene izgleda, nadležni, do sada nisu ozbiljno shvatali, ili su toliko oholi da misle kako mogu sve. Ne mogu, došao je kraj. Oni toga izgleda nisu svesni. Da ne budem pogrešno shvaćen, jer ovo pišem u vreme kada se u zemlji događaju značajne stvari, mene godinama u vezi napisanog nisu hteli da čuju ni Boris Tadić ni Tomislav Nikolić, a pisao sam im. To su, da podsetim, ona dva predsednička kandidata, koja su sinoć, pričajući o „borbi“ protiv organizovanog kriminala, svo vreme utrošili objašnjavajući  čiji je neki Stupar Dušan. A Tomini, Karić Bogoljub i Velimir Ilić. A Tadićevi Dragan Marković Palma (Kolubara i dr.), pa Dačić Ivica (Afera „Kofer“ i dr.), pa Krkobabići Jovan i Milan (PIO privatnih preduzetnika Srbije i Štedno – kreditna zadruga - u stečaju i dr.), pa Mlađan Dinkić (svuda),  pa Branko Radujko („Telekom Srbija“ i dr), pa Aleksandar Vlahović, pa Dušan Petrović, pa Igor Pavličić, Više neću samo da pišem, posle izbora pokušaću da radim, da delam, za dobro svih građana i svoje! I da se vidi i oseti! Ako građani to budu želeli. A ja ne tražim ništa više nego njihovu saglasnost, samo njihovo „DA“ ili „NE“- za postupanje koje će biti vrlo jednostavno, a delotvorno!
NAPOMENA: Tekst je napisan odmah posle sučeljavanja na RTS-u dva predsednička kandidata. Nije objavljen na nagovor mojih poznanika, jer bi navodno, mogao biti shvaćen kao deo nečije predizborne kampanje. Sada, kada su izbori prošli i kada se zna njihov ishod, kada tek sada postaje jasno svima da će izborna volja građana biti izigrana, bez obzira kojoj opciji pripadali, prestali su da postoje i razlozi zbog kojih teks nije objavljen.


Ristić Ljubodrag, 27.05.2012. godine

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži