Država Srbija nije izgubila borbu protiv mafije, jer je nikada nije ni vodila!

Skoro pet meseci, na stranicama ovog sajta, stajalo je moje pitanje Državi Srbiji, da li je izgubila borbu protiv mafije. Svi nadležni organi u zemlji, upoznati su od mene neposredno da sajt postoji, da su na njemu vidljiva takva i takva dokumenta, ali se niko od njih nije oglasio sa eventualnom namerom da sve to i proveri. I nešto preduzme-eventualno!

Svaka normalna zemlja, a Srbija to sigurno nije, više dilema ne postoji, učinila bi bar neku proveru sadržaja dokumenata, tvdnji ili kazivanja koja su bila uz njih. Oglasila se Snežana Malović, odnosno Ministarstvo pravde, sa konstatacijom da ono nije nadležno da proverava ono što se nalazi na sajtu.
Republički javni tužilac Zagorka Dolovac je na moje neposredno pismeno obraćanje, odgovorio ćutanjem, a Specijalno tužilaštvo o svemu što kaže, laže, imam materijalne dokaze, ono obmanjuje građane Srbije.
Ono je opasno otuđeni centar moći.
Obratio sam se i Snežani Malović u svojstvu Koordinatora nekog tela Vlade Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala i opet od nje dobio odgovor da mi više neće odgovarati i da ni to telo nije nadležno za bilo kakve provere.

Zaključio sam da u Srbiji niko nije nadležan da radi posao za koji je izuzetno plaćen.

Onda je došla ova cirkuska predstava sa izborima i nekim navodnim ili stvarnim izbornim krađama. To sada nije bitno, ali sam zapazio i to je naravno moj lični utisak, da tokom predizborne kampanje, niko, bez obzira što su svi urlali-valjda misleći da ćemo ih bolje razumeti, nije ni pomenuo da će se poništiti kriminalna reforma pravosuđa, koje je, uz časne izuzetke, najveći uzrok svih zala u Srbiji.

A pravosuđe, sa političarima koji će bez obzira na izbore, naći načina da se udome u poslaničke fotelje, sa svim sledujućim povlasticama, čine ono što ja zovem političko-pravosudnom mafijom u Srbiji.

A niko me ne demantuje! I ne pokušava.

Dakle, sistem je tako ustrojen da je praktično običan građanin ostao bez ikakvih prava, jer ako nema pravo na rad, onda su sva druga prava bez značaja.
Državni vrh Srbije je toliko kriminalizovan, da ja lično cenim da su u Srbiji i to veoma brzo sve opcije moguće - stanje je više neizdrživo! Ja nemam više iluzija da će se išta u Srbiji menjati, sa ovima koji su nas dovde doveli i verovatno će nas i dalje voditi u ambis bez dna. Nemam ni iluzije da će i ovo što pišem, bilo koga od njih ganuti, sve i da to pročitaju. Zato sam siguran da je sada sve na narodu, koji mora konačno da shvati da mu niko, osim njega samog, neće doneti boljitak, ako smo mi Srbi to i zaslužili, posle svega što smo tolerisali i to još uvek činimo. Svojim nečinjenjem!

A ima više rešenja koja su veoma delotvorna i izvodljiva. Ako se budemo i dalje čitali! Jer ima još toga da se napiše i prilaže. Moje optužbe su teške, ja sam svestan posledica ovog što pišem, ali nisam više spreman da „praznim dušu“ u prepiskama preko sajta-mojih i tuđih. Ja hoću i znam šta da činim, a sam sam niko i ništa. Za to što ću uskoro izneti u javnost, nisu nam potrebne pare, potrebno je samo da imamo volju. Samo da se razumemo i uvažavamo, da se podržavamo, jer ničim nismo zaslužili da bilo ko od nas pravi klovnove.  A ja se baš tako osećam, ne zbog sebe već zbog njih. A ne dam nikome ni na svoju ni na tuđu decu. Oni su svoju obezbedili, a mi? Mi moramo našoj deci dati pravo na rad! Ništa više - za početak!

Nije nama potrebna ničija pomoć, mi imamo sve, samo mora da nas neko čuje, na ovaj ili onaj način! I da to što čuje i uvaži. Sve mi to znamo, što i oni - i da krademo i da lažemo; da varamo sebe i druge; da se enormno bogatimo; da svoje lične interese stavljamo iznad opštih; da se smejemo bedi običnog čoveka; da postavimo svoje poslušnike na iole bitna mesta i da imitiramo Državu. Ali mi to nećemo, mi imamo znanje i pamet i što je najvažnije, znamo kako se pravi, čuva i ruši Država.
I stalno pišem u prvom licu množine, jer znam da je ogromna većina „običnih“ građana ovakvih stavova. A govorim samo u svoje ime! I znam kada je Obrenović rekao „popuštaj“, misleći na narod koji se više ne buni, koji je zaćutao, a stezan i gušen! Borise, narod se opasno ućutao, popuštaj! I stavi prst na čelo, imaš puno razloga za to! I pre i posle izbora. Poštujemo zakone, ali nećemo više samo „hleba i igara“!

Hoćemo da svaki Predsednik bude sluga naroda, a ne obratno! Bez alternative!


Ristić Ljubodrag, Beograd  15.05.2012.g

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži