Kuda idu pare gospođo Malović i Homene, koje dajete fondu b92?

Da li se i od, i za koga, sa čijim odobrenjem (ako postoji), nenamenski i nezakonito troše sredstva iz Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom? Ko vodi evidenciju koliko je novca ušlo, a koliko izašlo iz iste. Da li se na taj način, sredstvima u ogromnom iznosu, finansira predizborna kampanja i kojih stranaka, čak i zloupotrebom prevremeno rođenih beba, odnosno u okviru održane akcije „Sve za bebe“, koja je, formalno, pod okriljem „Fonda B92“?

 Odgovore na ova i mnoga druga pitanja, a imajući u posedu obilje dokumenata na osnovu kojih opravdano sumnjam da su moje i drugih građana, postojeće sumnje osnovane, obratio sam se Ministarstvu pravde u čijem se sastavu nalazi pomenuta Direkcija (prilog). Veoma urgentno, dobio sam opet tri odgovora identičnog sastava, (prilog), u kojima stoji da mi ovaj organ vlasti neće dozvoliti traženo, jer se veoma često obraćam ovom organu, jer zloupotrebljavam ovo pravo...! Kao i posebno izdvojena konstatacija, da „navedena materija - postojanje i delovanje političko-pravosudne mafije, kao i provera validnosti dokumenata koja su na mom sajtu www.uimenaroda.rs i eventualno procesuiranje aktera, ne spada u nadležnost ovog organa vlasti, a u smislu odredbe člana 7. Zakona o ministarstvima“!? Član u prilogu!

Koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obratio sam se Povereniku, čiji odgovor na uloženu Žalbu očekujem. Biću iskren, veoma tužan, neraspoložen, bezvoljan, obeshrabren, bez ikakve nade da će Srbija u narednim decenijama, a bez carskih rezova, bez radikalnih postupanja nadležnih organa (ne ovih sadašnjih), početi da liči na pravnu Državu. A bez toga, ništa nema smisla, to je razlog što smo sada gde jesmo i kakvi jesmo.

A do tada, da podsetim čitaoce, da su čelni ljudi Ministarstva pravde, gospođa Malović i gospodin Homen, ti koji su kao svoju, delili imovinu iz pomenute Direkcije - samo u dva navrata, „Fondu B92“ je dodeljeno oko 100.000 evra - bez ikakvog pravnog pravnog osnova (prilog). Pitao sam Direkcijujoš novembra 2011. godine sve u vezi rada iste, što sam smatrao interesantnim za posetioce sajta koji je tada bio u pripremi. Odgovorili su aktom (oba u prilogu), u kojima ništa, što je od značaja, nije tačno. Jer, Zakon o oduzimanju imovine (u prilogu), član 49. koji citira Ministarstvo pravde u svom odgovoru, kaže: “Preostala novčana sredstva iz stava 1. ovog člana, koriste se za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova, u skladu sa aktom Vlade“!? Pa ko je, kada, po kom osnovu odlučio da Privredno društvo „B92 TRUST“d.o.o., u vlasništvu Verana Matića i Saše Mirkovića (i drugih - u prilogu) ima status socijalne, zdravstvene, prosvetne i drugih ustanova - da bi mu se ovako davale pare. Ne privatne pare, ne pare privatnih kompanija, već Države Srbije, bez obzira kakva je kao Država. Pitao sam direktno i Ministarstvo prilikom boravka u istom, po istom predmetu, kako je baš odabran dobavljač koji jeste, kada ima i drugih - nisam dobio odgovor. Pitao sam za svrhu tolikog broja inkubatora, nisam dobio odgovor, osim da je navodni osnov da se na taj način, preko „Fonda B92“, pomaže zvanična politika Države - borba protiv bele kuge!? Onda sam opet pitao, imajući na umu da su preko ovog Fonda davana sredstva (oko 5 miliona) i za manastirsku ogradu Manastira Devič na Kosovu, od kada to prave i rađaju decu monahinje i kaluđeri, zašto pare ne daje Država direktno, ali mi već poprilično izmorena i iznurena ovlašćena lica u Ministarstvu, nisu davala više odgovore, niti sam imao snage ja da ih i pitam.

Da podsetim čitaoce, gospođa Malović i gospodin Homen Slobodan su iz redova Demokratske stranke. Gospodin Saša Mirković je u vrhu Pokreta radnika i seljaka, zajedno sa Pofesorom, dr Stevom Dragišićem i ORHANOM DRAGAŠEM (zapamtiti), koji su sa Ministrom Draganom Šutanovcem, generalima Zarićem i Dimitrijevićem, naravno i brojnim drugim pripadnicima vladajuće klike, glavni most prema NATO strukturama - onim koje su nas nešto malo, a za sva vremena, nepovratno usmrtili i razrušili! I sa ovakvom vlašću dokusurili! Jer su ih oni postavili, oni ih zalivaju, a ovi se razmnožavaju, rastu i cvetaju. Bez obzira što ništa nije večno, ničija do zore ne sija. I zato meni, a ja svoje mišljenje ne namećem drugima, sve ovo tako liči na bestijalno osmišljeni organizovani kriminal, na delovanje političko - pravosudne mafije, kako bi se zadržale imajuće pozicije, znači i nova bogaćenja, a o čemu Ministarka ništa ne zna (prvi odgovor), a onda konstatuje da nije ni ovlašćena da zna (tri odgovora - za svaki slučaj)!!! Sramota! Tako je i nastalo „istraživačko novinarstvo“ u B92, oličeno u već istorijskoj ličnosti koja se zove  Brankica Stanković (ništa nije lično) ali se verovatno omaškom izostavlja takođe istorijska ličnost Vladimir Popović - Beba - mnogi je sa ekrana zovu i srpska heroina; pa joj onda policija pruža neprekidno obezbeđenje; pa odlikovanja i plakete, pa međunarodne i (šire) nagrade; pa se onda, a sve veoma profesionalno osmišljeno, pravi „INSAJDER“ čiji istiniti deo niko ne negira, ali je kod nas u Srbiji istina relativni pojam! Onda se tako skrene pažnja na primer na Dragana Markovića - Palmu i druge, pa se izražava humanost oko raznih kuja - pasa lutalica; pa mamografi - dakle jedan haos u kojem je veoma teško snalaženje.

S obzirom da u Državi ne funkcioniše nijedan postulat. Onda se pred izbore ili neko glasanje u Skupštini (sa glasom prednosti), pozovu taj Palma i drugi, njemu slični, on glasa za nešto što nikada ne bi, u normalnoj Državi uradio, ali ga zato za kriminal niko više ne pita (materijali stoje i dalje u fijokama, za svaki slučaj) i tako se ciklus nastavlja - ne cirkusi (ovi predizborni)! Oni koji ne vrede ništa se dižu u nebesa, a Država sebe (samo)proklamuje, (samo)dokazuje tako što izmišlja među mladima neke nove Hitlere, neke razbijačke horde fašističkih namera, pa ih onda baca u tamnice po 100 godina robije, na osnovu odluka ludih i korumpiranih sudija, zaboravljajući pri tome da bi ti isti mladi voleli da rade; oni su se školovali, ali nema posla, jer su oni iz visina sve proćerdali; oni su branili i odbranili doktorske diseratacije, ali nemaju posla, bez obzira na ovolike fabrike nedavno otvorene; njihovi roditelji pošteno radili ceo život, sada nemaju ni za lek. I opet ćute, redovno plaćaju telefonske račune, račune za struju, za grejanje i spremaju se za izbore! A kada opet Državi zatreba (samo)dokazivanje ili je pozove EU i podvikne, pojavi se neki uvaženi tužilac iz Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal (opasno otudjeni centar moći), iz velikog arsenala likova tipa ikebana i objasni zbog čega neki, više nego validni kriminalci iz vrha države nisu u zatvoru, te kako su u spektakularnoj akciji naših specijalnih jedinica pohapšeni opasni kriminalci - a Ministar policije (ovaj, Ivica Dačić,  koji to nikada i nikako ne bi smeo biti - detalji slede), sada doduše bez  Veljovića (videti prilog o njegovoj izjavi, posle koje je i dalje ostao živ, srećom i na opšte zadovoljstvo građana - prim. LJ.R.), kaže da o tome, o tim hapšenjima, nema pojma!!!
Napomena: Nikada nisam bio za bilo čije i prema bilo kome ispoljeno nasilje; nikada nisam ni glas povisio prema licima koja sam u velikom broju slučajeva, a radeći svoj posao, saslušavao; nikada nisam, osim kada je postojala posebna potreba, dozvoljavao da naspram mene u takvim trenucima sedi lice sa lisicama na rukama.

Pišući gore napisano, nisam želeo da negiram potrebu postojanja reda, ali ta obaveza je po meni veća, što je neko na višem položaju u hijerarhiji vlasti. Kao što nikada nisam dozvoljavao, ako sam bio u mogućnosti da ispoljim svoj stav, da neko negira sve drugo pozitivno kod drugih, ističući na taj način sebe, a nemajući u isto vreme, ništa od toga u svom mentalnom sklopu.

Sa velikom nadom, da nastavim dalje neposredno o „Fondu B92“, obavestio sam o osnovanim sumnjama vezanim za poslovanje Fonda B92 i nadležno Ministarstvo finansija - poreska uprava, od kojih sam dobio odgovor (u prilogu), da će oni prekonstrolisati iznete navode, kao što su me obavestili da ovaj Fond nije oslobođen plaćanja dažbina prema Državi zalaganjem gospodina Verana Matića, već da je ta mogućnost regulisana Zakonom (prilog). Ovim ja ne želim da umanjim značaj gospodina Verana Matića za Srbiju, ali je moj stav da niko ne bi trebalo da hvali nikoga za posao za koji je taj neko plaćen - podrazumeva se da svaki posao mora da se radi krajnje korektno, kao što bi svako trebalo da ide u zatvor, ako se dokaže da je radio protiv odredaba postojeće zakonske regulative. Svako! I, primera radi, Veran Matić i ja. Ako smo grešili, postupali nezakonito!

Sa željom da nateram, na Zakonom predviđeni način, gospođu Malović Snežanu, Ministarku pravde, da radi zakonito i savesno svoj posao za koji je izuzetno plaćena, za koji je dobila stan od više ari površine, za koji ima benefite kao retko ko u Srbiji... da se izjasni, poštujući inteligenciju građana Srbije, zašto ne preduzima ništa na uništavanju političko - pravosudne mafije u Srbiji, obratio sam se istoj, ali sada ne kao Ministarki pravde, jer to Ministarstvo nije..., već kao koordinatoru nekog tela Vlade Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala, koje je možda nadležno za šta ono prvo nije (prilog). Bez obzira kakav odgovor bude i ako ga bude, biće dostupan javnosti. A trebalo bi da postupi, to je značajno mesto, veoma odgovorno, ono je u interesu građana Srbije. Ovom funkcijom, ona je negde u rangu Kondolize Rais ili Hilari Klinton! Opreza radi, obratio sam se i Republičkom tužiocu, gospođi Zagorki Dolovac, a sve sa nadom da će neko biti nadležan za postupanje.

I u očekivanju da vidim da li će, šta i ko napisati, setih se jednog starog vica, koji možda i nije primeren javnom objavljivanju, ali ja sam ipak odlučio da posetioce sajta podsetim na znatiželju jednog Srbina u Zagrebu, koja ima analogiju sa mojom znatiželjom. Dakle, prolazio Srbin kroz Zagreb i svrati u neku birtiju da prezalogaji, ogladneo prodajući voće na pijaci. Prosim, šta želite, pita ga ljubazno konobar. Jednu supu, kaže Srbin, a konobar zapisuje i komentariše, upisujući u blok - jedna juha! Dalje, pita konobar, a Srbin odgovara - dve kriške ’leba, na šta konobar upisuje i komentariše - dva kruha! Blago ljutit, Srbin se pridigne, zagleda u konobara i blokčić, naruči jednu srpsku salatu, uz relativno pristojan komentar - 'ajd sad da vidim šta ćeš zapisati..!

Nadam se Ministarko, da treći put neću biti primoran da Vam se obraćam, kao članu Visokog saveta sudstva - jer za Vašu četvrtu javnu funkciju ne znam. Ostajem u nadi da vidim šta ćete (konačno) sada napisati, shvatajući analogiju između ove situacije u Zagrebu i naše višemesečne i višegodišnje jalove prepiske! Da li ste i šta preduzeli povodom prezentiranih materijalnih dokaza, na ovom sajtu, o postojanju i delovanju političko - pravosudne mafije u Srbiji? Pitaću Vas ponovo! Dok ne preduzmete adekvatne mere, ne o namerama, već o postupanju.
To građani imaju pravo da znaju.

Sa željom da shvatite opravdanost moga obraćanja Vama, dostavljam Vama i posetiocima sajta autentična dokumenta, ne moje komentare, moja zapažanja, moje impresije, već nešto što ste Vi lično kazivali i sve to uporedite sa onim kako postupate - stenogram Vašem dijaloga sa gospodinom Šormazom. Mene je sramota, a Vas?


Ristić Ljubodrag
Beograd,13.04.2012.g


Videti priloge!

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži