Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi - Boris Tadić

Valtazar Bogišić je rodjen 1834. godine u Cavtatu, a preminuo 1908. g u Rijeci. Bavio se istorijom prava, bio ministar pravde Crne Gore, profesor, aktivni radnik Ujedinjene omladine srpske. Napisao je 1888. godine Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru, u kojem, član 1006. Kaže: "Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi - što je s početka nezakonito, to vremenom zakonito ne postaje!"

 Za njega je, Valtazara, cenim, čula i Ljiljana Jevtić, sada sudija Upravnog suda, reformisanog srpskog pravosuđa. Ona je nekada radila u pravnom odeljenju Prve armije, ondašnje JNA, kada je komandant Armije bio general Aleksandar Spirkovski. Tada je JNA na mestima trupnih psihologa, primala diplomirane psihologe, prioritet su imali kandidati sa najvišim ocenama.
Njenim zalaganjem, Boris Tadić je sa prosekom studija koji je bio dosta niži od proseka ocena drugih kandidata, primljen za trupnog psihologa, u divizionu PVO-garnizon Zemun i na tom mestu se zadržao kraće vreme.

To mu je bilo prvo radno mesto.

A, kada su se stvorili potrebni uslovi, suprug  Ljiljane Jevtić, sudije Upravnog suda, koja pre izbora u isti, nikada  nije bila sudija, na način na koji jeste, prof. dr Miodrag Jevtić postao je general i načelnik VMA. Zasluge se ne zaboravljaju. Lekari sa VMA kažu da niko, u kraćem vremenu, a u višem stepenu, nije uništio VMA, nekada renomiranu zdravstvenu ustanovu, svetskog glasa. Onda su morali da otvore neki vojni fakultet, Medicinski, valjda, kako bi ga postavili na čelo istog, jer se stručni kadar osipao iz dana u dan, a nezadovoljstvo lekara sa VMA vrtoglavo raslo! Zbog oholosti i ludila prof. dr. Miodraga Jevtića. Tako se ponašala i supruga mu Ljiljana Jevtić, izazivajući gnušanje ostalih poštenih, stručnih i dostojanstvenih sudija.
Ona je mogla i morala, bilo je pošteno, da nauči svoga prijatelja, Borisa Tadića, sada kandidata za Predsednika Srbije, onom što je rekao Valtazar Bogišić, sa početka teksta.
Mogao je to da učini i Dr Dragiša Slijepčević, Predsednik Ustavnog suda Srbije, kadar Borisa Tadića, sada kandidata za Predsednika Srbije, čija je jedna od brojnih zasluga za Srbiju i šire, briljantna reforma srpskog pravosuđa. A vezano za to isto pravosuđe i kriminal u njemu, istaknuto mesto, kako se sve glasnije šapuće, a na ovom sajtu će biti i materijalni dokazi, pripada upravo tom Dr Dragiši Slijepčeviću, Predsedniku Ustavnog suda.
Boris Tadić, u vreme kada je bio Predsednik Srbije, nije poštovao Ustav, a Dr Dragiša Slijepčević, sa suprugom Danijelom, koja je Zamenik Republičkog javnog tužioca, nije radio svoj posao. Ni supruga mu Danijela, a oboje u reformisanom srpskom pravosuđu!

Dakle, što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi!

Onda Boris Tadić, postaje Ministar telekomunikacija i učestvuje u nečuvenom kriminalu u telekomunikacijama, zajedno sa Bogoljubom Karićem, Mlađanom Dinkićem, Božidarom Đelićem, Velimirom Ilićem i ostalom bulumentom. Bez posledica! Naprotiv!

Verovatno zbog postignutih rezultata na tom ministarskom mestu, Boris Tadić, sada kandidat za Predsednika Srbije, postaje i Ministar odbrane i sa izuzetnim uspehom uništava i ono malo resursa, koji su preostali, a zvali su se Vojska Srbije. Rezime - Boris Tadić je, sada kandidat za Predsednika Srbije, uništio sve ono što je i pogledao, bez dodira, sa izuzetno visokim procentom, za svaku pohvalu. Jer, što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi!

 

Ondašnji načelnik GŠ, general Branko Krga, a u vezi želje SAD da kupe zgradu Maršalata radi gradnje američke ambasade, napisao je službeni akt ondašnjem Saveznom ministru za odbranu Velimiru Radojeviću, u kojem piše:

„Gospodine ministre,
Nadležne stručne službe GŠ VJ su detaljno proučile inicijative za kupovinu dela kasarne „Dedinje“ i zauzele jedinstveni stav da se ni pod kakvim uslovima ne može dati saglasnost odnosno  odobrenje za prodaju nepokretnosti koju koristi VJ.
Posebno ukazujemo da se na tom zemljištu nalaze instalacije od izuzetnog značaja za odbranu i bezbednost zemlje, koje tradicionalno obezbeđuje Vojska počev od 1926. godine. Uvažavajući činjenicu da su takvi kompleksi, s obzirom na njihovu namenu, praktično nedeljive celine, te da predstavljaju objekte od izuzetnog odbrambenog i bezbednosnog značaja, molimo da uvažite stav Generalštaba VJ o nemogućnosti davanja odobrenja o prodaji predmetne nekretnine, bilo kome, sada i u budućnosti“.


Ondašnji Savet ministara S i CG, odnosno  Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović sačinjava koncept - Odluku o ustupanju nepokretnosti za izgradnju ambasade SAD u Beogradu, kojom se ustupa pravo korišćenja, uz naknadu dotično zemljište približne površine... (u prilogu).
Iz tog dokumenta, nije ispoštovano ništa, što nije smetalo sadašnjem kandidatu za Predsednika Srbije, ondašnjem Ministru odbrane Borisu Tadiću, da dana 22.avg.2003.g potpiše Odluku o izvršenju javnih nabavki, broj 2187-17/02 (u prilogu). Svojim Rešenjem, koje se već duže vreme nalazi na ovom sajtu, Dragan Šutanovac je zabranio da ovu Odluku prepisujem, objavljujem i javno komentarišem!? Kakva osionost, pa makar i od Dragana Šutanovca! Odluku o javnim nabavkama on proglašava, vojnom, pa državnom, pa službenom tajnom. Šta to ima u ovoj Odluci, što treba kriti od građana, osim samovolje Borisa Tadića i njegove kamarile. Od njihovog pljačkanja sopstve Države!
Tako je imenovani kandidat stavio svoje interese iznad interesa zemlje u kojoj i sada pledira da po treći put postane Predsednik; tako je imenovani stavio iznad interesa svoje zemlje interese SAD; tako je imenovani omalovažio čitav sistem koji je brinuo o bezbednosti i odbrani zemlje, čiji je Predsednik bio u dva mandata i kojoj želi da predsednikuje i u narednom periodu.
A to je isti onaj Boris Tadić  koji ovih dana sa plaćeničkih i režimskih televizija, (a može mu se jer je Državu napravio ličnim imanjem, ličnim posedom, ličnom prćijom), poručuje kako je na  Univerzitetu u Beogradu naučio sve o poštenju, upornosti, držanju date reči, znanju, državništvu... Da nisam lepo vaspitan, poručio bih mu: „Ko o čemu-vojnik o skraćenju, dama o poštenju“, ali neću mu tako poručiti, jer sam lepo vaspitan.
Da li taj čovek zna šta priča i da li vidi šta radi i u šta je pretvorio Državu Srbiju?
A pošteno je i čestito da ovo pišem pre nego što se završe izbori, koje će sigurno dobiti, ne zato što ga narod voli i obožava, ne zato što je pametan i po narod koristan, ne zato što je od Srbije napravio Državu, već zato što, po mom mišljenju naspram sebe ima ništa manje zlo po narod, nego što je on.
A, inače, da ne budem nedorečen, ja sam se Borisu Tadiću obraćao (u prilogu) i kada je bio Predsednik Srbije, preko Kabineta. Rečeno mi je pored ostalog, da je srpsko pravosuđe samostalno u postupanju, da Predsednik ne sme da se meša u njegov rad(!) i da bi bilo najpametnije da se obratim u sedište Demokratske stranke. Rečeno mi je i da niko, kod ovako kriminalizovanog društva, a posebno pravosuđa, nije sposoban da se suprotstavi delovanju političko-pravosudne mafije. Ja sam, delovalo je verovatno prepotentno, rekao da sam ja sposoban da napravim haos među kriminalcima, bez ikakvog uslovljavanja sa moje strane, osim - da Država stane iza mene. Postupio sam kako je od mene traženo, obratio sam se i Demokratskoj stranci, ali su sve moje nade izneverene, niko me nikada, za bilo šta, bez obzira na priložene materijalne dokaze, nije pozvao radi pojašnjenja. Bilo čega!
Zbog svega napisanog, osetio sam potrebu da čitaoce sajta podsetim na kazivanje ovog pametnog čoveka, Valtazara Bogišića i njegovu mudrost: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“. 
Jer, Borise Tadiću, koliko god da predsednikuješ, građanima Srbije sa Tobom će biti izvesna samo - neizvesnost!


Pripremio Ristić Ljubodrag.                                                            Beograd,14.05.2012.g

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži