Izbori u Srbiji u 2012. g. - sto godina posle dr Rudolfa Arčibalda Rajsa

Posvećeno svim učesnicima izbora u Srbiji održanim 2012. godine - kandidatima koji jesu ili nisu prošli u drugi krug, strankama koje jesu ili nisu prešle cenzus, građanima koji jesu ili nisu izašli na glasanje, kao i građanima koji će izaći na glasanje u drugom krugu - ako budu izašli!

A, kandidati i pored svega, moraju izaći! Ako im je stalo i do naroda.

Dr Rudolph Archibald Reiss je osvedočeni prijatelj Srbije, koji je pre oko sto godina sastavio politički testamen pod naslovom „Čujte Srbi“-čuvajte se sebe! Srbi su, izgleda, narod koji neće da čita, neće da uči, neće da prihvata pametne savete i sugestije, ne uvažava umne ljude! Ni svoje ni tuđe.

Dr Arčibald Rajs je došao u Srbiju 1914. godine, na poziv srpske Vlade, da kao neutralni posmatrač i ratni dopisnik sprovede anketu o madjarskim, nemačkim i bugarskim zverstvima u Srbiji, tokom prvog svetskog rata. Zavoleo je Srbiju i postao veliki prijatelj našeg naroda. Srbi ga se sete samo kada protokolarno polažu cveće na njegov grob u Topčideru.

1928. godine sastavio je politički testament koji je na njegov zahtev objavljen tek nakon njegove smrti. U testamentu ukazuje, kao veliki prijatelj srpskog naroda na naše vrline i mane, govori o srpskoj inteligenciji, srpskim političarima i srpskoj omladini.

Umro je u Beogradu 1929. godine.Imao je želju da mu srce bude sahranjeno na Kajmakčalanu „najopasnijem vrhu srpske zemlje, blizu drugova koji su stradali za slobodu otadžbine“.

A u testamentu je napisao:

KSENOFOBIJA VLADAJUĆE KLASE. Postoji medju vama koji bi hteli da se smatraju vladajućom klasom, oni jesu ksenofobi i, što je još gore, ksenofobija im nije posledica preteranog nacionalizma, već nakaradne zavisti. Ljubomorni su na od sebe obrazovanije, otmenije i naprednije strance. Onda ih mrze, preziru, pa ako im se ne isplati da ih oteraju, iznalaze sve moguće načine da ih progone... Srpski narod ima moralna svojstva koja nadmašuju moralna svojstva mnogih drugih naroda. Iako manje prosvećen, mogao je, dakle, da pretenduje na neko dostojanstveno mesto. Nažalost, rdjavim shvatanjem položaja svoje zemlje, a to pogrešno shvatanje izaziva njena ohola i nepoverljiva uobraženost, vladajuća klasa radi na obaranju tih moralnih vrlina srpskog naroda, dajući mu loš primer.

POLITIČKI KADAR-BEZVREDAN. Ta ljubomora kaste zvane „inteligencija“ srpskog naroda ne iskazuje se samo prema strancima, već i prema sunarodnicima. “Otmeno društvo“ tako ne dozvoljava nekom svom članu da se izdigne iznad proseka. Svim sredstvima nastoji da prepreči put  onom ko se osmeli i poželi da istupi iz njegovih redova. Ako je, pak, nemoćno da ga u tome spreči, progoniće ga spletkama, čak i kletvama. Stoga pravi intelektualci ove zemlje, a ima ih i to mnogo, ne uspevaju u Srbiji, pa obeshrabreni napuštaju borbu. Zato i najznačajnija mesta u administraciji i drugde, najčešće zauzimaju mediokriteti, čak i ljudi bez ikakve vrednosti. Zato vam je i politički kadar kukavan.

POVRŠNOST. Kada student položi ispit, on praktično ništa ne zna. Kada stupi u administraciju, on može postati samo loš činovnik. Uostalom, šta dokazuje univerzitetska diploma? Kao što sam već rekao, ništa drugo nego da njen vlasnik može pokušati, ako je inteligentan i vredan, da kroz praksu postane neko i nešto u svojoj struci. Diplome stečene ispitima položenim tako što su za tu priliku napamet naučeni paragrafi iz knjiga ništa ne vrede. Mnogo, maltene većina, diploma stečenih na Pravnom fakultetu vašeg Beogradskog univerziteta takve su vrste. Medjutim i te diplome otvaraju vrata svake službe. Vi dakle na položaje visokih policijskih činovnika, želite da primite samo kandidate koji imaju diplomu pravnika, često bezvrednu univerzitetsku diplomu. A ono što se ne uči na pravnim fakultetima i što je policajcu preko potrebno jeste: tehničko poznavanje zanata, inteligencija, marljivost, ljubav prema poslu, moralna hrabrost, intuicija, posebna pronicljivost, hrabrost i poštenje. Čovek koji sve to ima postaće odličan policajac, iako nema (pravo) univerzitetsko obrazovanje. Ta služba i to do najviših položaja, treba da bude dostupna svakom pametnom, vrednom i časnom čoveku, koji ima ovaj neophodni dar. Vašim ljudima iz policije sa diplomom uglavnom nedostaju talenat, marljivost i što je najgore-često i poštenje.

PARLAMENT ZABUŠANATA: Skupština vaše zemlje, jedne od najjunačnijih u tom velikom ratnom obračunu, stvarala je parlament jedinstven u svojoj vrsti medju svim zemljama učesnicama u ratu-parlament zabušanata. Neki poslanici, njih vrlo malo, pobunili su se protiv onog što su, s pravom, smatrali sramotom za Srbiju. Oni će se pridružiti onima koji će se boriti. Ti rodoljubi su bili Aleksa Žujović i Dragović, a nijedan nije pripadao inteligenciji. Bio sam na Krfu marta 1918. godine i tri sedmice sam gledao kako vam se političari žestoko bore za vlast, izazivajući ministarske krize jednu za drugom. Zgadio sam se i stideo se, za na bojnom polju neukaljano srpsko ime. I ti čudnovati poslanici-zabušanti jedne ratničke i junačke nacije, smatrali su da Krf nije dovoljno udobno-a možda i nedovoljno sigurno mesto-za tako značajne ljude poput njih. Kopali su i rukama i nogama da se Skupština sa Krfa premesti u Kan, kako bi onako dobro plaćeni, kao što su bili, mogli da vode još lepši život. Da, Skupština je bila potpuno beskorisna, bar posle povlačenja preko Albanije, kada je neprijatelj zauzeo celu Srbiju.

Čim se rat završio, vaši političari su pojurili da ponovo prigrabe vlast i upravljanje poslovima. Ni na pamet im nije palo da bi prve redove trebalo prepustiti onima koji su se žrtvovali za otadžbinu. Naprotiv, svim mogućim sredstvima su nastojali da sa značajnih položaja uklone sve veterane. Oni su, pak, još bili previše umorni od natčovečanskih napora koje su uložili, pa su im to dopustili. Političari više nisu znali ni za kakve granice svojih sebičnih ambicija. Bio je to ples ministarskih portfelja, koji su donosili bogatstvo onima koji su ih se dočepali. Najbolji način da brzo postaneš bogat, jeste da postaneš ministar. Ne koriste, medjutim, samo političari-ministri politiku da bi se obogatili, već i obični političari-poslanici slede njihov primer. Medju njima besni najsramnija korupcija, a odatle je zahvatila funkcionere, koji zavise od političara. Mogao bih vam navesti desetine meni poznatih slučajeva potkupljivanja poslanika, ministara i visokih funkcionera mitom čiji iznos prevazilazi milion. Često bi mi se to zgadilo i žalio sam vaš narod što mu je sudbina u takvim rukama.

KORUPCIJA: Ponekad bi se javno mnjenje ipak uznemirilo videši neke slučajeve najočiglednije korupcije. Tada bi vaši političari-strančari osnovali skupštinske anketne komisije, koje nikada nisu dale rezultate, zato što vukovi ne jedu jedni druge. Razne političke stranke su se silno medjusobno vredjale radi vlastite reklame, ali su se dobro čuvale da ne zabrazde duboko pošto su dobro znale da korupcija nije apanaža jedne stranke nego svih. Vaši političari-strančari su, dakle, mirno mogli i dalje da se bogate na račun pojedinaca i države. I grabili su obema rukama. A taj loš primer je snažno delovao na službenike svih nivoa!

STRANAČKE VEZE: Tako su vam političari iskvarili zemlju. Na nesreću, političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i upravlja. Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je „štićenik“ političara-strančara stranke na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg i u stručnom i u moralnom pogledu. Kada se neki kandidat  prijavi za konkurs za neko mesto u Ministarstvu, ne pitaju ga: “Šta znaš? Šta si radio do sada? Šta si radio kada je otadžbina bila u opasnosti? “Ne, pitaju ga: “U kojoj si stranci? Koji poslanik te preporučuje? “Posledice ovakvog načina rada su pogubne za zemlju. Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta.Često nisu ni sposobni da obavljaju posao koji se traži od njega, od mesta koja zauzimaju.

STRANAČKA POLICIJA: Naravno, vaši političari-strančari žele da medju činovnicima imaju samo ljude iz svoje stranke. Činovnik mora da bude njihov birač i zahvaljujući uticaju i moći kojom raspolaže, mora mu doneti i glasove svojih potčinjenih. Njegovo znanje, poštenje i prošlost nemaju nikakvu ulogu ako političar-poslanik ili ministar smatra da mu može biti od koristi. Posebno dobro poznajem vašu policiju, jer sam na svoju nesreću neko vreme saradjivao s njom. U policiju su vam političari postavili ljude kažnjavane zbog kradje i drugih zlodela. Vaši policajci su, posebno u južnoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to vašim vlastima, ali ti policajci-zločinci, koji su istovremeno bili i strančari, nisu bili kažnjeni, a mene su toliko izvredjali da sam bio prinudjen da podnesem ostavku. Istina je da medju vašim policajcima ima i čestitih ljudi, vrlo čestitih i kvalifikovanih i od njih bi se mogla stvoriti veoma dobra i veoma poštena policija. Ti dobri policajci, medjutim, nemaju nikakvog uticaja u vašem Ministarstvu unutrašnjih dela. Tamo gazduju partijci, često vrlo nepošteni, Stepić i slični njemu. To je loše i to vam unazadjuje narod, koji, kao, uostalom i svuda, sledi primer onih gore. Vaši političari, a većina ih nikada ništa nije učinila za vašu zemlju, ne vole one koji imaju zasluga za vašu otadžbinu. Boje ih se, jer su im oni živi prekor. Zbog toga nastoje da ih istisnu iz svega i iz vojske i sa funkcionerskih položaja. Kad im se ukaže prilika, pokušavaju čak da ih srozaju  u očima javnosti. Opasna je to igra jer će jednog dana vaš narod pomesti sve te partijske političare i vratiti one koji su se dokazali.

PROPAST  PARLAMENTARIZMA: Vaši političari se grčevito drže parlamentarnog sistema pošto im on, zastareo i truo, najbolje služi ličnim interesima. U izvornom parlamentarizmu, poslanik je bio dužan da služi svima,a ne samo grupi sa posebnim interesima. On sme da ima samo jednog šefa koji mu naredjuje-taj šef mu je vlastita savest. Ako prihvata naloge drugih, on izdaje svoje punomoćje. Da li se sada tako dogadja u vašem parlamentarnom sistemu? Ni najmanje. Vaši političari su postali užasno sebični, pa je sada odbrana vlastitih interesa preča od odbrane  interesa čitave države. Parlamentarizam je postao odskočna daska ambicioznim ljudima koji bi da stignu do visokih položaja. Pošto se ne mogu popeti glavnim stepeništem, da bi uspeli, koriste pomoćno i prolaze kroz kuhinju, pa u salon. Svi parlamentarci, ili skoro svi, danas pripadaju političkim strankama, pa su one postale krajnje moćne. One su pre svega zavele gvozdenu disciplinu u svoje članstvo, kako bi ga dobro držale u šakama. Ni jedan jedini poslanik, koji pripada nekoj stranci, ne sme da glasa onako kako mu nalaže savest. Glas mu odredjuje stranka, a stranka ima u vidu samo jedno-da se održi na vlasti, ako je ima ili da do nje dodje, ako je nema.

Nijedan ministar ne može da izvrši neku reformu koju smatra neophodnom ako mu to ne odobri stranka. Stranka ima predsednika koji, često, ima mnogo više stvarne vlasti od samog šefa države. Stranke su privatne tvorevine bez odgovornosti, koje uostalom Ustav i ne poznaje, one nalažu poslanicima kako da glasaju i upravljaju radom ministara. Vodje političkih stranaka su postali pravi diktatori, ali umesto jednoga, njihova zemlja ih ima koliko ima i političkih stranaka. Posledica svega toga je da se o zakonima ne raspravlja i ne glasa u parlamentima sledeći potrebe država i nacija, već interese političkih stranaka.

ZLOUPOTREBA IZBORA: Pogledajte šta se dešava kod vas i kako se sprovode izbori. Ili kandidati plaćaju piće, dele novac i obećavaju brda i doline kada postanu poslanici, ili pak policija silom, hapšenjem i svim drugim oblicima zlostaljanja nameće zvaničnog kandidata vladajuće stranke. I to se naziva „opštim pravom glasa“! Kakva sramota. Tri četvrtine stanovništva traži samo mogućnost mirnog života i da ima ono najneophodnije za život. Svejedno im je da li će ta vlast biti diktatura ili bilo šta drugo pod uslovom da im se dopusti da mirno zaradjuju za život. Oni ne traže ništa više, a gadi im se cigansko pogadjanje vaših političara.

Mi Srbi, izgleda, ništa od ovog nismo hteli ili smeli da naučimo-ni za sto godina!?




Ristić Ljubodrag, 13.05.2012. godine

Komentari   

0 # momcilo bajic 20-01-2017 12:18
Risticu, tvoji telefoni koje imam nisu vise aktuelni pa mi posalji koji je vazeci. Pozdrav.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat