Poslednje pismo Nikole Tesle svojoj majci

Za tekst koji sledi, a koji je navodno poslednje pismo Nikole Tesle njegovoj majci, ne znam da li je autentični tekst, ni ko ga je napisao, ni šta je u njemu isitinito i da li je.

Pismo sam dobio elektronskom poštom i nakon više puta ponovljenog i pažljivog čitanja, zaključio da zaslužuje da bude stavljeno na uvid posetiocima sajta, koji ga možda, kao i ja, nikada do sada nisu pročitali.

Znam pošiljaoca istog i ne verujem da postoji ijedan razlog da bi on pokušao da mi na ovaj način naudi.Da kompromituje sajt.

A moj je stav da na sajt stavljam sve ono za šta znam ili cenim da zaslužuje pažnju javnosti.

Naglašavam, da ovaj teks nema nikakve veze sa ovim cirkuskim prestavama oko prenošenja urne, sa postojeće na novu lokaciju.To je ogledalo nave Države i vlasti koja se stavila iznad nje,a gradjani kao dane postoje.

Nakon osmogodišnjeg školovanja, upisao sam ETŠ "Milica Pavlović" u Valjevu, za koju i danas mislim da je pored struke, svoje učenike učila i kako da pošteno žive.

To je bila,a voleo bih da je i ostala, predivna obrazovna ustanova, sa predivnim profesorima.Sa divnom organizacijom nastave.

I sada dok pišem ovaj tekst u sedmoj deceniji života, osećam neku tešku i veliku setu o prolaznosti života.Svakog živog bića, koje se pojavi na ovom Svetu.sticajem oklnosti, na koje nije moglo da utiče,

Bez nabrajanja svih profesora, samo bih pomenuo ime jednog-profesora nemačkog jezika, Lazića, kako nas je divno, strogo a drugarski učio nemačkom jeziku.

Posle ove škole otišao sam na školovanje u Vojnu akademiju u Beograd, gde mi je na smeru veza, matematiku(laplasove transformacije iz više matematike), predavao divan čovek, Stanislav Fempl koji je matematoku predavao i na ETF.Svetski matematičar!

Za raliku od Tehničke škole gde sam bio vrlo dobar učenik, a gde sam se matematike plašio zbog profesora Srećkovića, kod profesora Fempla sam bio znatno "tanji".sa njim je stručne prepirke jedino mogao da vodi moj drug general Lazarević Vladimir, sada u zatvoru u Hagu.A Lazarević je znao sve! I sada posle proteka toliko vremena, mislim da je bio toliko inteligentan, da je trebalo samo da pročita, pa da zna kako se vozi avion, naprimer.

Kada su nam ocene već bile zaključene, a mi se spremali za svečanu promociju, upita profesor Fempl, da li ima još neko nešto da ga pita.Naravno dignem ja ruku i on me prozove.Profesore, pitam ja, ako se beskrajni sunčev sistem nalazi u prostoru koji nema granice,u beskraju, a nije jedini, u čemu se nešto što je beskrajno nalazi, u kojem prostoru?

Ristiću, reče profesor, dobro je što je završeno vaše školovanje,da ne moraju više kolege da te slušaju, kako samo ili većinom pitaš svašta.A onda nastavi, ljudski mozak je Ristiću, od prirode, ograničen da razmišlja do granica tog beskraja, a ako ti nastaviš, da razmišljaš i preko toga, postaćeš još ludji nego što jesi.

Kako je nastao očekivani smeh svih drugih pitomaca, uspeo sam samo da mu kažem kroz žamor da jeste izazvao smeh,ali da mi nije dao traženi odgovor.

A jednom prilikom, kada ga je Lazarević ispravio u predavanju, a on pred svima, bez sujete, kao što dolikuje profesoru u godinama, sa iskustvom,priznao grešku,samo je dao komentar da mu je žao ili šta bi dao da ima još slušalaca, kao što je pitomac, a sada general  Lazarević Vladimir. U Hagu.

O struji sam dosta naučio u Tehničkoj školi, znam kako nastaje, kako se indukuje, šta je trafo i sve ono što se uči o njoj.

Nisam vernik, ne verujem u ono što nema naučno objašnjenje,ali uvažavam ono što postoji.

Nema dokaza,ali ja sam gotovo siguran, da pored naše civilizacije, postoje i druge, negde "gore", u tim silnim beskrajima.

Oduvek sam smatrao da Nikola Tesla nije zemaljsko biće, već da ga je "neko", "odozgo", spustio na Zemlju sa zadatkom da ovoj civilizaciji podari ono što jeste, a bez čijeg postojanja ne bi imao smisao ni život toj civilizaciji, kojoj pripadamo i vi i ja.

Nisam sklon samosugestiji, ali mislim da ovo Teslino pismo odiše i time, čime se ja nekada, diskretno, opterećujem.

Znam da nisam jedini, u takvom razmišljanju što je još jedan od navednih razloga, da tekst koji sledi, stavim na sajt.

Samo pažljivo pročitajte šta piše u Pismu. A šta bi bilo da priroda nije dala Nijagaru, a Tesla je ukrotio?A mi smo toliko primitivni da se svadjamo gde je rodjen Nikola Tesla i koje je vere!?Gde da mu prenesemo urnu.Prostakluk!

 

Prilog:Poslednje pismo Nikole Tesle svojoj majci.

Poslednje pismo Nikole Tesle svojoj majci:

Sreda,18.novembar:


Majko, pri pomisli na tebe osećam se nekako teško i turobno, ne znam kako, ali osećam da nisi dobro. Voleo bih da sam kraj tebe sada i da ti prinesem vode. Sve ove godine moje službe čovečanstvu nisu mi donele ništa do uvreda i poniženja. Jutros sam ustao pre nego je svanulo, jer sam ponovo čuo nešto što već duže vreme kroz san čujem u svojoj sobi. Čuo sam glas koji poji i moli nekim maurskim jezikom, lepu tužbalicu ili zov (ezan). Jutros sam oterao san sa očiju i potvrdio da glas dolazi odasvud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra.

Bojim se da nisam razum izgubio. O ovome ne smem pričati Dr.Layonelu jer ni njemu više ne verujem. Čuo sam da je posećivao gospodina Edisona pre dve sedmice.


Četvrtak, 19.novembar:


Opet mislim na tebe majko. Opet imam onaj nemir i tugu u telu. Danas ću pisati u ured za patente da moj javni eksperiment pomere za jednu sedmicu ranije, jer ja moram krenuti kući u domovinu, krenuti tebi. Znam sada sigurno da nisi dobro, jer onaj glas, onu tužbalicu ponovo sam čuo sasvim svestan i budan. Još sam razuman.


Petak, 20.novembar:


Nisam pisao u ured za patente, došao je njihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu lično svoje naume. Rekao je da žali, ali da se termini ne mogu pomerati, obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva uskladili termin. Otišao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da čekaju na moj poziv sutra. Ja sam odlučio da čovečanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, tebi majko. Vlade zemalja su iste ovde kao i kod kuće. Shvatio sam sada na kraju da je čovečanstvo ovisno o vladama i da pojedinac ne može sam promeniti svet.

Ali onaj čudni glas me brine. Znam da nešto znači i da ima veze sa tobom, sa mojim eksperimentom, sa nečim trancendetalnim.


Subota, 21.novembar:


Majko, sutra polazim za Yugoslaviju. Gospođica Nora je otišla po mome nalogu u lučku kapetaniju i obezbedila mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do kuće. Računam da mi treba oko deset dana ili dve nedelje najviše.

Danas sam ušao u Kongresnu zgradu i na sednici Senatora zamolio za par minuta pažnje. Nije im bilo po volji, ali dozvolili su mi. Tražio sam telefon i da me spoje sa laboratorijom na Nijagarinim vodopadima. Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta jačom od obične, upravo onako kako sam i najavio. Nisu me interesovale njihove reakcije uopšte. Izašao sam odmah napolje, jer nisam ovo radio za njih, već za čovečanstvo. Samo sam u momentu kada sam pogledao svetiljku i čekao da "moja" bežična struja dodje sa turbina, osetio da nisam ja tvorac ovoga svega. Osetio sam da je neko ili nešto nosi od Nijagare do kongresne sale i da je u tom zakonu kojeg sam smatrao "mojim" otkrićem, nešto što je od uvek postojalo, a da je samo meni dato nadahnuće da to uokvirim i čovečanstvu objasnim. Umesto sreće i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nešto veliko u životu propustio. Nešto kao da sam izostavio, kao da nisam nešto ponudjeno spoznao. Neka je formula bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nisam našao ili nisam hteo da je nadjem. To ima veze sa onom maurskom tužbalicom (ezan),siguran sam sada.


Nedelja, 22.novembar:


Ovo pismo nećeš nikada dobti majko. Ne znam zašto ga pišem tebi koja ga više nikada pročitati ne možeš. Neka ti je laka zemlja majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu. Čitam telegram sa vešcu o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još pre dve godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica. Sada su, evo, videli da može ali opet je neće znati stolećima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona. Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Pre bih se možda i jadio, ali sada više ne, jer znam dobro da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je "moje" otkriće još prerano došlo za čovečanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije "moje". Znam da to neko nadzori sve i da ima plan pa sam zato možda i ravnodušan. Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju. Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem u Milanovac, naše seosko groblje.

Sad verujem u ono što nikad nisam, da sam tamo negde još uvek "ti" i da tvoj život nije zauvek prestao. Sad mi je i žao što nisam hteo nikad da se družim sa Turcima, jer su oni iste onakve tužbalice (ezan) pevali kao ona iz mojih praskozorja. Sada se sećam da su oni znali puno više nego ja o svim ovim stvarima koje tek sada spoznajem.


Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona beše jalova.


Moli tamo za mene majko ,ako mozes, tom maurskom tuzbalicom za izgubljenu dušu svoga sirotog neukog sina.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži