Himna, gardisti, crveni tepih, oni i - Siniša Kovačević!

Prethodi:

Albanci, čestitam vam praznik!

Krajem protekle godine, pratio sam pomno sva zasedanja Narodne skupštine, kao što radim godinama.

Svi su se poslanici javljali za sve teme, svi su znali sve, dakle niko ništa, diskusije nisu imale nikakvu upotrebnu vrednost-sve je ličilo na već vidjeno.Ikebane dostojne sebe, predsedavajući uglavnom drema, javi se i poneki pametni diskutant,ali njega niko ne sluša, malu dozu veselosti unesu Babić, pa ona domaćica što rukovodi nadzorom Službi bezbednosti i, iznenada-javi se za reč, kulturološki stvaralac, Siniša Kovačević.

Ustade, bez povišenog glasa s podsetnikom u ruci, započe veoma pametnu diskusiju.Za razliku od drugih, govorio je na temu o kulturi, dakle o onom što mu je profesija.Ja sam bio oduševljen, a ne idem u pozorišta, ne čitam nove knjige, što mi nije smetalo da procenim o kakvom se kvalitetu i diskusije i diskutanta, radi.

Kada je Skupština završila godišnje zasedanje, neki su izašli na zadnja vrata, ne znam gde je izašao Siniša Kovačević, a neki crvenim tepihom kroz počasni stroj gardista.Himna je verovatno intonirana-u njihovu čast.

Posle njega, za reč se javio Božidar Djelić, u danu kada poslanici postavljaju pitanje Premijeru, Ministrima i ostalima tog nivoa.Kada i ako dodju u Skupštinu.Neki redovno, a neki nikada.

Pitao je da li je tačno da se u ime Vlade, u tajnosti, vode pregovori da se nekoj stranoj firmi iznajme poslovne prostorije na aerodromu "Nikola Tesla.

Mislim da mu niko nije odgovorio, pa ja to želim da učinim, na ovaj način i ovim putem.

Dakle gospodine Djeliću, pa to je davno završena stvar-sav poslovni prostor na aerodoromu "Nikola Tesla", po Ugovoru koji stavljam na uvid, Vama i gradjanima,koristi švajcarska firma..."Dufy Internacional! AG iz Bazela,za koju moji prijatelji Albanci, tvrde da je firma Bedžata Pacolija, tajkuna svetskog nivoa.

I još nekih, finansijski veoma moćnih ljudi iz SAD i Velike Britanije.

Istog onog, za kojeg isti oni tvrde, da je finansijer i ovih Vučićevih šeika, da su njihove investicije ustvari samo način da Pacoli opere kriminalom zaradjeni novac poslujući sa celim svetom.

Ugovor koji stavljam na uvid, ima značajne stavke koje su precrtane, tako da ne mogu da ga komentarišem,potpisan je 2006.godine, a do danas i pored obraćanja i Povereniku, nisam uspeo da dobijen varijantu iz koje se vidi sve .Dobio sam formalno odobrenje da izvršim uvid u spise  Ugovora,ali bez odobrenja da ih foto-kopiram,što sam odbio,bez precrtanih delova, jer smatram da nije kriminal u pitanju, sve bi bilo daleko brže i jednostavnije dato i prilikom mog prvog traženja.

Možda će ovaj Ugovor  biti i od koristi gospodinu Djeliću, ali , vezano za ovaj Ugovor, postoji neka uvertira za koju smatram da je čitaocima sajta, a možda i nadležnim organima Države, mnogo interesantnija, odnosno upotrebljivija.A počelo je ovako.

Neutvrdjenog datuma, javio mi se iz inostranstva Albanac koji je nekada bio izuzetan saradnik-dvojnik Vojne službe bezbednosti,koji je imao i veoma jake pozicije u Albaniji, i tražio da se obavezno vidimo.

Rekao sam da ja ne mogu da putujem na Kosovo, ali je on predložio da se nadjemo na "njegovo mestu", na aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu!?

U dogovoreno vreme, sačekao sam ga na dogovorenom mestu u naznačenom kafiću, prijateljski pozdravili, nakon čega mi je ispričao priču zbog koje je hteo da se vidimo.Mene je interesovalo ono što je nagoveštavao oko aerodroma, da bi mi rekao da je isti mnogo godina ranije zakupljen od strane firme Bedžata Pacolija , da je isti mesto gde se "oni" veoma sigurno sastaju, da za stvarnu delatnost prostora znaju i britanska i američka obaveštajna služba i da takvu praksu primenjuju širom sveta.

Dakle, SIGURIMI je ono što sam tvrdio celog života-vrhunska obaveštajna služba.Pitao me da li znam ko drži katedru albanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, rekao sam istinito da nemam pojma, na šta je rekao da je tu SIGURIMI ustoličio svoje izuzetne kadrove.Nekoliko mladih, veoma privlačnih i sposobnih profesorica albanskog jezika, iz Tirane!?

Tokom razgovora, shvatio sam koliko su oni u odnosu na nas superiorni, a znajući da je potpuno besmileno da ja o ovome bilo šta i bilo kome kažem u našim obaveštajno-bezbednosnim službama, koje kontroliše ona domaćica sa početka teksta, razgovor sam usmerio na potpuno beznačajne životne teme.

Beznačajne sa aspekta bezbednosti zemlje.

A pre više godina, mene su pripadnici albanske obaveštajne službe, našli i kontaktirali, preko poznatog novinara iz Prištine,po podacima-arhivi nadjenoj u dokumentaciji UČK, samo da bi me pitali, na najkulturniji način, da li je moj saradnik bio i koliko dugo, UKŠIN HOTI, nacionalni heroj Kosova.Tvorac UČK!

A saradnici Albanci, koje sam ja imao na vezi za vreme službovanja na Kosovu, bili su divni, pouzdani i ondašnjoj Državi do kraja odani.

Mnogi su to, nažalost, platili svojom glavom.I nikada nisam od njiih doživeo izdaju.

Sticajem okolnosti, danas se na TV pojavio srpski konzul u Frankfurtu Božidar Vučurević, nekada najveći kriminalaca iz redova SRS, sa početka devedesetih godina, kada je direktno sa Vučićem radio na finansiranju SRS, novcem stečenim kriminalom.

A što rade Slovenci i Hrvati!?


Prilog:

-Ugovor o korišćenju aerodoroma"NT"  u Surčinu.

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži