Jovanka Broz-zatočenik svoje moći?

Prethodi: Drugarica Jovanka Broz,ono što nije napisano,a moralo bi biti!


Kada sam pisao prethodni tekst, imao sam neku nadu da će ljudi, kojima sam se obraćao, imati toliko snage i volje, da mi pomognu da drugarica Jovanka Broz ode na lečenje u Nemačku, pod uslovima koje ste imali mogućnost da čitate na ovom sajtu.Ni sa jedne adrese na koju sam se obratio, nisam dobio bilo kakav odgovor,osim povratnica iz kojih se vidi da su pisma primljena.i  više saveta nazovi poznanika,da se ne petljam u takve stvari.Povratnice u prilogu.
Dakle, svi oni kojima sam pisao i molio za postupanje,a medju njima ima i lekara, advokata, pisaca knjiga o Titu i Jovanki,ostali su nemi, nadmeni, arogantni, nedostupni na molbe drugih.Bez želje da preduzmu bilo šta.

Onda sam  odlučio da  se obratim i neposredno Jovanki Broz, post expressnom pošiljkom i od Pošte dobio odgovo da pošiljka nije uručena jer (a)primalac(Jovanka Broz) nije došla da podigne preporučenu pošiljku, odnosno (b), da je odbila da je primi.!?Povratnica u prilogu.
U ovom tekstu se neću baviti nekim "naučnim" tumačenjima istorije SFRJ u kojoj je Jovanka Broz bila supruga Josipa Broza Tita, neću konstatovati ono što su drugi mnogo pre mene, manje ili više uspešno i mistinito uradili ili pokušali da urade, želim da javnosti saopštim samo ono što lično i neposredno znam u vezi odlaska drugarice Jovanke Broz na lečenje , kao i u vezi svega što se oko i u vezi nje dešavalo u tom periodu, do njene smrti i za šta imam materijalne dokaze.
Neutvrdjenog datuma septembra meseca 2013,godine, Dr Svetlana Broz, me zamolila da pokušam da joj pomognem da lično poseti Jovanku Broz i kao unuka Josipa Broza i kao lekar- kardiolog-narodni.
Ipričala mi je da postoji ponuda neke Klinike iz Nemačke, koja želi da o svom trošku pomogne onako kako piše u pismu Klinike.Upouznala me i sa čovekom koji sve to želi da finansira, državljaninom Australije, doktorom matematike.Zove se Tim Flannangan.
Rekla mi je da je pokušavala u tome dva puta,ali da je personal Urgentnog centra uvek odgovarao da će je drugarica Broz primiti,ali kada bude za to spremna. Neposredni kontakt sa Jovankom ,Svetlani Broz nije dozvoljen.
Odmah sam kontatirao prijatelje za koje pouzadno znam da su bliski sadašnjoj vlasti, a u čiju dobronamernost nisam imao nijedan osnov, razlog, da posumnjam.
Oni su tražili i dobili saglasnost doktora Miljka Ristića, koji je tada bio u inostranstvu, tako mi je rečeno, ali njegova saglasnost za ostali personal nije značila ništa.
Jovanki Broz se nije moglo prići.

Od njih sam, ljudi bliskih vlasti, upozoren da je sve što prati lečenje Jovanke Broz državna stvar i da Srbija, gotovo sigurno, zbog "viših" interesa, neće dozvoliti njen odlazak na lečenje u inostranstvo. Na moje pitanje u čemu se ogledaju ti "viši interesi", dato mi je  objašnjenje, koje sam prihvatio tek protekom odredjenog vremena, jer mi je u trenutku prenošenja delovalo nestvarno.

Posebno kada mi je rečeno da moram imati razumevanje za ponašanje personala Klinike u Beogradu,jer im je navodno i BIA poslala neko pismo,
Rekao sam da razumem da je BIA mogla da učestvuje u razboljevanju Jovanke Broz,ali da nema logike da ona učestvuje u njenom lečenju.Razgovarao sam i sa osobom koja je posetila Jovanku Broz u vreme kada to drugi nisu mogli, ušla je u bolničku sobu u kojoj je ležala, u vreme kada je bilo naručenih(verovatno) članaka da je Jovanka broz spremna za izlazak iz Bolnice, jer se oseća odlično.Ta osoba mi je prenela i nemam razloga da ne verujem njenom kazivanju, da je Jovanka izgledala veoma bolesno, da je otežano komunicirala sa ostalim bolesnicima i personalom, da je bila vidljivo otečena- u celini, izgledala je veoma bolesno, a ni slučajno nije ličila na osobu koja može da stane na svoje noge i da ide u razgledanje novog stana...i.
Dalje se nisam raspitivao, jer nisam želeo da drugima pravim probleme, a Država ako hoće, može da ustanovi sve-kako je i kada Jovanka Broz dovežena na Urgetni centar, u kojem stanju,da pregleda kompletnu medicinsku dokumentaciju dok ne bude uništena, da se formira konzilijum lekara koji će javnosti saopštiti sve ono što javnost ima opravdani interes da zna, jer je sve ovo što se dešavalo, kako se dešavalo, velika sramota za Srbiju, što će verovatno zaključiti i većina čitalaca ovog sajta, nakon uvida u priloženu dokumentaciju.
U vreme kada se na kafanskim orgijama skupljaju novčana sredstva za lečenje dece u inostranstvu, neko sebi daje za pravo da ignriše novčana sredstva za lečenje jedne obolele žene u inostranstvu, nije baš normalna pojava, bez obzira ko i šta mislio o jednoj osobi koja ima takve zdravstvene probleme. .
A ono je otpirilike sublimirano u tekstu koji sledi i kojem nisam ništa ni dodao ni oduzeo od onog što mi je rečeno.
Dakle čovek u kojeg sam se kleo celog života, Josip broz Tito, navodno nije sahranjen u Kući cveća, već u Beču na Habzburškom groblju, kao mason, pripadnik odredjene masonske lože.
Jovanka Broz je takodje pripadala jednoj masonskoj loži i sve vreme njihovog zajedničkog življenja, ove lože su se, preko njih, borile za prevlast na ovim prostorima, pa i šire.
Po zahtevu neke treće lože u celoj ovoj priči se pojavljuje jedna sramotna figura, prof.dr.OLIVER ANTIĆ, savetnik Predsednika Tomislava Nikolića, koji je od, neke treće ili  iste lože dobio zadatak da sazna od Jovanke Broz, gde se nalazi šifra, ključ, navodno sakrivena u nekom prstenu,kojim se mogu otvoriti odredjeni sefovi u jednoj državi, gde se nalaze autentični materijali koje je tamo deponovao Josip Broz Tito, čijim bi objavljivanjem u svetu ,veliku političku blamažu mogle da dožive, sa nesaglediim posledicama, Velika Britanija, Nemačka, Vatikan i Italija.
Dalje, nastavili su da mi kazuju ljudi kojima verujem, a bliski su sadašnjoj vladajućoj garnituri, SNS je od medjunarodnih faktora dobila dugoročni zadatak da od Srbije na današnjim prostorima, posle odcepljenja Kosova i Metohije, potom Sandžaka pa Vovodine, u Srbiji, na prostoru koji posle svega ostane, uspostave Monarhiju na čelu sa Karadjordjevićima, zbog čega nisu slučajno u javnosti sve češća istupanja Dr.Olivera Antića, da se u trezorima NBS nalaze uglavnom predmeti, ne koji pripadaju Titu ili Jovanki, već Dinastiji Karadjordjevića.Što je bezočna laž i ne odgovara istini.
Dokaz
: u prilozima ovom tekstu, koji su zvanični, oficijelni i u čiju se autentičnost ne sme sumnjati.
Ja sam, a nisam književni kritičar, nisam istoričar, nisam ni na koji način učesnik dogadjaja koji su opisani u knjigama, počeo naprasno da ćitam sve knjige o Titu i Jovanki, o njihovom privatnom životu, do kojih sam mogao da dodjem i shvatio da su iste uglavnom nedopustivi promašaji, da je uz svo uvažavanje onog što je dobro, donošenje zaključaka prepušteno ili sagovornicima ili onima koji kazuju, bez dokumenata na koje se čitalac može osloniti u sopstvenom donošenju ocena.
Olako su pominjana imena ljudi koji su i dalje živi, često i u veoma negativnom kontektstu, pa sam u veoma kratkom vremenu pokušao da obezbedim nešto od papira što će demantovati prazna i neistinita kazivanja Dr Olivera Antića, ali što će i popuniti praznine koje postoje  u napisanim knjigama, a cenio sam da mogu biti veoma značajne.
Nisam nikakvu pažnju poklanjao proveravanju navoda iznetih u nekim nevrednim novinama da li je Tito bio ili ne potentan u svojim 60-im godinama.Smatrao sma to degutantnim pikanterijama, intimom na koju nemamo pravo da atakujemo. Smatrao sam nekulturnim upadice novinarke RTS u emisiji "OKO", kada su gosti bili gospodin Simić i Lazanski, u kojima ona Jovanku broz naziva "nekom običnom ličkom čobanicom"pitajući kako je ona dospela do supruge maršala Tita i nespitanom upadicom-konstatacijom da je Tito voleo svoje ali i tudje žene, na šta je veoma lucidno reagovao Miroslav Lazanski , konstatacijom da on nema saznanja da je Tito jurao tudje žene, a za ovo prvo istakao da je za svaku pohvalu, normalno je da se muškarac ako je sposoban i zdrav, interesuje za žene.

U daljem privatnom istraživačkom radu, sa poznatim ciljem, koji sam sam odredio, došao sam do saznanja od jednog bivšeg pripadnika SDB, veoma pametnog i poštenog čoveka, da postoji čovek (ime i prezime poznati), koji sada živi u SAD, a koji je po naredjenju Milana Panića, onog koji je bio Premijer Jugoslavije,premešten iz jedne u drugu upravu ondašnjeg SSUP-a, da je isti dobio naredjenje, od Panića, da uvede operativnu obradu prema drugarici Jovanki Broz(skup mera koje se preduzimaju prema nekoj osobi koja je iz nekog razloga operativno interesantna:informativni razgovori, tajno snimanje i slušanje, tajna pratnja sa snimanjem, kontrola telefonskih razgovora,tajna kontola pisama i sve drugo što se po inicijalnom dokumentu naredi), da je taj pripadnik SDB sve to veoma revnosno odradio i da je sve materijale odneo sa sobom u SAD gde ga je odveo Milan Panić, po svojoj "bežaniji " sa ovih prostora. Sa željom da se o svemu mogućem kad-tad sazna istina a što je od opšteg značaja,sa svim svojim saznanjima sam upoznavao Državu Srbiju, odnosno njene Službe koje i postoje za ovakve poslove.Kao što sam im dostavio i ime ovog operativca SDB.

Tokom jednog od više razugovora sa ovim ljudima kojima verujem, pitao sam za koje vreme Jovanka Broz može da dobije pasoš, jer ga ona nije imala.rekli su ODMAH
A da ona nema pasoš, saznao sam od prijatelja iz vrha MUP-a, koji su mi još rekli da je i njena lična karta dobijena od "humanista" Dr Rasima Ljajića i Ivice Dačića, nevažeća, jer su u nju uneti neistiniti podaci, te da na osnovu nje nije  mogla ni da dobije pasoš.Čak, kada sam pitao da li je pametno obratiti se neposredno i Dr Rasimu Ljajiću, rekli su mi da je njihovo mišljenje negativno, jer, navodno, Jovanka Broz nije imala lepo mišljenje o Rasimu Ljajiću.
A Toma Fila, pitao sam ja, ne rekli su, njemu je Jovanka oduzela Punomoćje za postupanja u ostavinskom postupku, još pre nekoliko godina.
Slušajući sve to, shvatio sam zašto se sve ovo godinama dešavalo, kako i šta jeste i ovako kako jeste sa Jovankom Broz, na kojim je postulatima zasnovana ova Država i osećaj gadosti me je potpuno kontaminirao.A razlozi za takav osećaj su se samo i dalje gomilali.

Obratio sam se i Kabinetu Predsednika Republike, imajući neposredna saznanja da se ostavinski postupak iza pok.Josipa Broza odvija  onako kako ne bi smelo u jednoj državi koja pledira da u njoj vlada pravo, nezavisno od političkih uticaja, dobio sam veoma brzo odgovor( u prilogu), iz kojeg je više nego jasno da postupajućem Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Kabinet Predsednika daje instrukcije, da otvaranju sefova, NIJE OBAVEZNO PRISUSTVO SUDA.
Dopis u prilogu.

Obratio sam se i Narodnoj Banci Srbije i dobio odgovor-u prilogu, iz kojeg mi je malo toga jasno.Naprotiv, konfuzija postaje izvesnija.
Kako više čitaoce ne bih opterećivao šta , kako i na osnovu čega ja cenim, jer ja sam u celoj priči potpuno marginalan, odlučio sam da javnosti   stavim na uvid dokumenta koja posedujem, tim pre što su neke novine već počele, sa znanjem nekih naslednika da objavljuju dokumenta za koja ću, kada dodje vreme, izneti u javnost, kako su i od koga nastala, kao dokumenat neistinitog sadržaja.
Smatram da je najpoštenije da svaki čitalac donese o svemu i svakom svoj sud na osnovu dokumenata koja su mu predočena.
To je, razmišljam ja dalje, najbolji način da se u postupoku ostavine koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom spreče bilo kakve i bilo čije nezakonitosti u postupanju, a već ih ima-od Suda, preko naslednika, do Kabineta Predsednika Srbije.
Prilozi:
Dokumentacija dobijena od nadležnih državnih organa o ostavini iza pok.Josipa Broza Tita.-

Napomena:Sve što je na dokumentima napisano,uradio je neko drugi a ne ja.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži