Albanci, čestitam vam praznik!

Na Kosovo sam došao da radim i živim, kao mlad oficir JNA, ondašnje Države, koja se zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, davne 1972. godine.
I među vama i sa vama živeo  20 godina. Tada je naša zajednička Država slavila svoj praznik 29. novembar, koji se zvao Dan republike.
Vi ste i tada, doduše skriveno, slavili Dan zastave Narodne Socijalističke Republike Albanije, kako se onda zvala  Država, koja će se za koji dan, cenim, zvati VELIKA ALBANIJA.
Koja i danas postoji, samo da to i javnosti, zvanično, saopštite.
A sve ste već završili.


Moje Države, SFRJ nema već duže vremena, a ovo što je ostalo od nje, ne liči ni na šta!
Formalno, zove se Republika Srbija. Ali, bez Kosova.
Gde su nam granice, ne znam, kolike je površine ne znam, samo znam da je nekada bilo mnogo, mnogo bolje, lepše. U kojoj niste ni vi ni mi mogli da radimo ovo što smo radili zadnjih godina!
Vi ste u međuvremenu ostvarili svoje vekovne težnje - da živite kao jedan narod u jednoj zemlji.

Mi Srbi smo nekada, kada smo živeli u SFRJ, zajedno kao jedan narod boravili na velikom prostoru, na kojem skoro, kako se ponašamo, nećemo živeti.
Vi ste organizovali proslavu u Skoplju - imao sam utisak da se osećate kao u Albaniji.
Onda ste slavlje nastavili na jugu Srbije i opet sa zastavama Albanije, na prostoru koji pripada mojoj zemlji, Srbiji.
Moj Ministar policije je smešno najavio neke mere u vezi nekog spomenika na jugu Srbije. Vaš gradonačelnik sa juga Srbije, pozvao je javno Ministra da sam sruši spomenik. Vaš spomenik je još na svom mestu i neće nikada biti ni srušen. Ministar se nije oglašavao.
Televizija B-92 nas je obavestila da je skup u Bujanovcu protekao bez incidenata. Pa i što bi bilo incidenata?
Na mom prvom dežurstvu u Prištini, 29. novembra 1972. godine, dao  sam četi vojne policije uzbunu, jer sam, a bez iskustva, video da idete uz bubnjeve i zurle, sa nekim zastavama, za koje nisam znao da su tada bile dozvoljene. Pa sve u pokretu igrate, prvo čučnete, pa skočite, a žena vam nigde!
Kubure za pojasima, mislio sam da je neka oružana pobuna u pitanju.
Starije kolege su mi se zbog toga smejale.

Vremena su prolazila, ja stasavao i lepo živeo sa Vama. Počele i ženske da se pojavljuju! Bez ikakvih problema! Brinuo sam samo za poneke Srbe koji su vama prodavali udžerice, za velike pare, onda po Srbiji kupovali kuće i stanove, vraćali se ponovo na Kosovo, dobijali bez problema, stanove solidarnosti, posle ponovo i njih prodavali, pa po istom -u dobijanje novih stanova solidarnosti! I sve kukajući na Šiptare, tako su vas zvali. Osim onih Srba, izuzetaka, koji su bili časni i pošteni, skromni. I prema sebi i prema drugima.

Sutra, čujem, slavite na "granici", kod Vrbnice, gde je nekada bila karaula koja se zvala "Veljko Vlahović".
Na kojoj ste često pokušavali ilegalne prelaske granice, moji vojnici vas čekali u zasedama, sa komandirom karaule Kastrati Rahmanom, koji je sada "vaš". Sa promenljivom srećom.
Tu ćete, obaveštava me dalje B-92, početi sa potpisivanjem peticije, da se Kosovo, kao,  pripoji Republici Albaniji, a u stvari sve je već završeno!
Onda me moj prvi potpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić obavesti da će sve naredno u narednih nekoliko dana, a što se odnosi na Kosovo, po Srbe biti krajnje neprijatno. Pa, kao častan čovek, on to neće da krije od Srba, neće da ih laže, kazaće im sve u oči, kaže on.
Ne znam odakle on za to zna, a očigledno zna, osim ako ga niste vi upoznali preko našeg Ministra spoljnih poslova, koji je samo pre nekoliko dana bio u Tirani u zvaničnoj, državničkoj poseti.
Ili neko u nekoj ambasadi u Beogradu. Ili Kanadi?!

Pre neki dan, moj Predsednik bio u Novom Sadu, održao govor u čast godišnjice pripajanja Novog Sada i Vojvodine (delova) Srbiji.
Sledeći govornik, posle Predsednika, lider vojvođanskih Mađara, u svom obraćanju je rekao: "Mi vojvođanski Mađari, ovaj dan NE SLAVIMO, ali ga OBELEŽAVAMO"!
Moj Predsednik ili je to prečuo ili nije smeo da reaguje, a morao bi!
Cenim da ćemo uskoro i tu, u Vojvodini, imati sličnih pojava proslava državnih praznika susednih zemalja, sa njihovim zastavama, a na našim prostorima i dalje kako sledi. Bez zurli i bubnjeva. Ali uz narodna veselja! Onako kako ste i vi počeli. A sada slavite!

Ja sam, radeći svoj posao za koji sam bio plaćen, bio među vama (to niste znali) i kada ste davno, 7. septembra 1990. godine, u Kačaniku, proglasili Republiku Kosovo!
Ja glumio (vama) stranog novinara, ljubakao se sa novinarkom iz Japana, koja je radila za agenciju "KJODO", vi se smeškali i aplaudirali. I Skupštini Republike Kosovo i nama dvoma. Ja odleteo u Prištinu, snimak prosledio u Beograd, a vojnih vrh u Prištini, oličen u onima koji su znali sve i svoj autoritet zasnivali, samogradili, isključivo na negacijama svega tuđeg, a boljeg, mene počeli ismejavati. Kao, ja sam paničar, ne znam da cenim provokacije stranih faktora, nisam svestan koliko smo jaki...
Ne može nam rulja ništa, tako su vas zvali, dok ste demonstrirali Kosovom, a ja imao zadatak da vas lešim (pendrekom i suzavcem, naravno) sa pripadnicima Saveznog odreda policije. I izvlačim iz Trepče, gde ste se bili posakrivali. E, kada sam dobio odobrenje da im prikažem snimak, da im dam na čitanje prevedeni tekst, kada su u toku noći stigli generali Stevan Mirković i Života Avramović, počeo sam ja da se smeškam!Do tada me niko nije slušao. Dok ih nije zabrinula zadnja rečenica iz tekstualnog dela skinutog snimka:"Ja bih zamolio prisutne da sve dokle se ovo ne objavi u sredstvima informisanja da čuvamo u velikoj tajnosti".
A niste ništa sačuvali u velikoj tajnosti, jer sam među vama imao više svojih ljudi, poštenih, odanih Jugoslaviji, časnih i sve sam unapred znao! A vi ubiste onu dvojicu pogrešno, misleći da su mi oni bili saradnici. I kod Podujeva, kod Vrbnice, Žura, Gorožupa, Mališeva, Suve Reke, Bukoša... svugde sam bio sa vama, a preko vas! I niko me nikada nije izdao, nije slagao. Za to sam bio plaćen od Države kojoj sam verno služio, a koje više nema. I niko je, u Srbiji, osim časnih izuzetaka, neće ni pomenuti, dan nakon vašeg praznika, 29. novembra!

Sada se sve promenilo, vi ste uz pomoć celog sveta, na način svima poznat, dobili ono što imate i vi imate i razloga da se radujete. I u Skoplju i Bujanovcu i u Tirani i šire, ako poželite.
Kod nas u Srbiji, ovoj suženoj, okrnjenoj, nesređenoj, sve je nekako u sivilu, pa i kada sunce sija, ništa nam ne ide od ruke, sve se više i bez leda klizamo i proklizavamo, sve manje se slažemo i sami sa sobom, ali smo dobri sa okruženjem - reče nam danas Ivica Dačić, a vas i ne pomenu.
Doduše, njega već odavno niko ni u Srbiji ne sluša, osim kada govori o uspešnosti borbe protiv organizovanog kiminala; pa o prisluškivanju; pa o nasrtajima na kolonu Predsednika; pa o direktoru policije Miloradu Veljoviću... pa, posebno kada govori o sopstvenom poštenju!

Nisam siguran da ću biti živ kada budete slavili za 100 godina vek postojanja Velike Albanije, pa bih vas sada zamolio, ako neko na Kosovu ovo pročita, da mi dozvolite da posetim Kosovo, da obiđem sve ono kuda sam se kretao svih 20 godina. Od Broda do Junika. Nisam činio ništa suprotno zakonima, nisam nikoga zlostavljao, ubijao, samo sam radio ono za šta sam bio plaćen.
I nikada nikome za bilo koga od vas, nisam pričao ništa loše! I nisam od onih koje gusle nadahnjuju, kao ni vaše zurle i bubnjevi.
Ali bih voleo da ponovo sednem u kafić "ABBA" u Prizrenu, kod Bogoslovije, pored Bistrice.
Moj mentalni sklop je takav da priznajem poraze, boljeg od sebe, uspešnijeg, onog  ko izlazi kao pobednik. Pogađa me kada sam u pravu, a niko me ne sluša. Plašim se posledica po Srbiju, jer me i danas u Srbiji niko ne sluša. A ozbiljno upozoravam da će nas u Srbiji, organizovani kriminal uništiti.

Ako ovo ne stigne da pročita advokat iz Đakovice TEKIJE BOKSHI, kojeg je sa prijateljima kidnapovao sudija Ustavnog suda Srbije (ne Kosova), Tomislav Stojković, neka mu neko prenese da je sudija dobro,  strašno je avanzovao u reformisanom srpskom pravosuđu, zajedno sa suprugom Zoricom. Kažite mu da se u Srbiji još uvek vodi istraga od 1999. godine, da postupa i Specijalno tužilaštvo, znači, radi se ozbiljno, kako i priliči uređenoj Državi!
Sada će valjda i kraj postupanju, ako Aleksandar Vučić sazna za taj slučaj. Odmah će uhapsiti predsednika skupštine stanara - ne, zbora stanara zgrade u kojoj su oteti čuvani na Novom Beogradu!

Kako, objektivno, smatram da ste u proteklim godinama, pored svega, pobedili - Albanci, čestitam vam Praznik, sa željom da nam budete u budućnosti dobre komšije. Jer, komšije su nekada, bar kod Srba, od veće koristi čoveku od rođenog brata! To nam se i dokazalo baš u periodu o kojem sam pisao gornji tekst. G Z U A R!
Srbijo tugo moja, zajedno sa mnom i onima koji misle kao ja! I što je još važnije, smeju to da kažu! Sve u nadi da će možda i Srbija, kada je povedu pametni, čestiti, obrazovani, jednog dana postati Država! Prava!

Prilog
:
-transkript snimka proglašenja REPUBLIKE KOSOVO u Kačaniku  07.09.1990.g.


-dr ROBERT ŠVANKE, agent Sigurimija, iz Beča, SS oficir, istoričar, Mason, jevrejskog porekla, sa domaćinima iz Prištine, snimljen 23.11.1983. g.  ispred zgrade Univerziteta u Prištini

Ristić Ljubodrag, 27.11.2012.g.
 

Komentari   

0 # Smitha386 04-09-2016 10:35
Attractive section of content. I just stumbled upon your website and in accession capital to assert that I get in fact enjoyed account your blog posts. Any way Ill be subscribing to your feeds and even I achievement you access consistently rapidly. cgbddfgacdebdfb k
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat