"Atentat na Zorana Đinđića" - Miloš Vasić

Jednog dana me pozove izGrčke jedan prijatelj, gde je bio na godišnjem odmoru, 2005.g negde u vreme kada je izašla knjiga poznatog novinara Miloša Vasića, „ Atentat na Zorana Djindjića“!

Bez objašnjenja me uputi na ovu knjigu za koju nisam ni čuo da je objavljena. Posle nekoliko dana me ponovo pozove, pita da li sam knjigu pročitao, ja priznam da nisam, on se prijatno nasmeje i reče mi da nadjem sebe na 213.stranici.

Postupio sam kako je tražio , kupih knjigu i setih se jednog (ne)prijatnog slučaja u svomoperativnom radu, za koji mi je žao što nisam dobio odobrenje da nastavim da ga radim, a ostao je nedoradjen.

Sada znam i zbog čega, ali neke stvari ipak nisu za javnost, jer su akteri živi, jer postoje neka i pisana i nepisana pravila ponašanje medju pripadnicima Službi...

Tada sam mislio da je razlog tome što sam tada u Upravi bezbednosti radio kao kapetan, ato je bio nizak čin (tako mi neki pričali a ja prihvatao „zdravo za gotovo“) za te poslove i za Upravu, ali sada vidim posle protoka vremena, da su u pitanju bili sasvim drugi razlozi.

Ne znam ko je Milošu Vasiću dao ove materijale, žao mi je što me pre pisanja knjige nije konsultovao, priča je daleko složenija i sadržajnija, a i za čitaoce knjige interesantnija. A što je najvažnije, sve je istinito. Ne znam i zbog čega Miloš Vasić sada izbegava razgovor samnom, on i supruga mu Tanja Tigarov, a na temu onog što je napisao u knjizi

Knjigu nisam znao drugačije da foto-kopiram , nego što činim za ovaj sajt, nadam se da to neće biti smetnja za onog ko ove stranice bude čitao, ako bude čitao. Taj Rile, koji se pominje u ovom delu knjige, sam ja! A taj Toma Avramski, kako piše u knjizi, imao je firmu koja je za ondašnju UB SSNO, servisirala računare u CDOP-u, Centru za dokumentaciju i obradu podataka!!!Drago mi je što se pominjem u ovom kontekstu, da budem iskren.

A, ja pokušavam već duže vreme da o pripadnicima službi bezbednosti, iz ličnog života, o onom što ja znam, a ne odgovaram za druge, ne generališem, ispričam i nešto lepo.

Da gradjani shvate da nema države bez jakih sistema bezbednosti, bez jake obaveštajne službe, bez jake Službe koja mora biti bez uticaja politike... Da nam i de facto i de iure nisu bile osnovne delatnosti Vuk i Dana, pa Ibarska magistrala, pa ubistvo Djindjića, pa Ćuruvija!

To su gluposti, to su sračunate izmišljotine kako bi se stvorio prostorza pljačku države, koje su svi svesni, koja je više nego očigledna, čije su posledice katastrofalne. Naravno moje je mišljenje, podrazumeva se, da svaka zloupotreba ovlašćenja podrazumeva i sankcije prema onima kojitu zloupotrebu čine. A ja odgovaram samo za sebe. Naravno, oni čija se odgovornost dokaže, moraju snositi posledice. To nikada, mene što se tiče, nije bilo u stilu „može, a ne mora“!I ovakav moj stav me je i opredelio da na stranice sajta, odmah na početku stavim „Uputstvo o primeni sredstava i metoda rada organa bezbednosti JNA“!

Nema tu nikakve mistifikacije, nikavih tajnosti, pa tako rade i sada i od ranije, sve Službe sveta. I zato sam i ja zagovornik otvaranja dosijea, a to nikada neće dozvoliti upravo oni koji su u tim zahtevima najgrlatiji-gradjani bi videli kako se od njih, zagovornika, obmanjuje narod. Videli bi gradjani da su ta zagovaranja i u funkciji podizanja sopstvenog „ugleda“, „rejtinga“, pripadništva „disidentima“-kojim, kojeg rejtinga, kojeg i kod koga ugleda? Sve se pokarabasilo.

Pre izvesnog vremena sam nazvao telefonom advokata Srdju Popovića i obavestio ga, nakon predstavljanja, da sam pokušavao u više navrata, a vezano za ubistvo Zorana Djindjića, da izdejstvujem razgovor sa nekim ozbiljnim tužiocem, na okolnosti saznanja koja imam i koja, po mojoj oceni zaslužuju da to neko čuje i procesuira. Rekao je krajnje ljubazno da on sa tim predmetom više nema veze, zahvalio se i završili se na tome!? Pre njega, pisao sam specijalnom tužilaštvu-ništa, poručeno mi telefonom da to što imam napišem, pa da ostavim u pisarnicI!?. Pisao Zagorki Dolovac lično, direktno i –ništa! Nisam ja Vuk St.Karadžić ili Filip Višnjić, pomislim ja, da se dopisujem sa vama, da po Srbiji skupljam narodne umotvorine (operativne podatke), pa ću to, odlučim ja, objaviti na stranicama sajta. Ko hoće i ko je za to plaćen, neka čita i preduzima ili nastavi i dalje da improvizuje rad.

Pre oko godinu dana, razgovarao sam i sa bratom Slavka Ćuruvije, Jovom, preneo mu neka saznanja, za koja cenim da su veoma bitna! Obavestio ga da sam o tome, imenom i prezimenomi pismeno obavestio nadležno Tužilaštvo iz kojeg me niko i nikada nije zvao, ali se ni Jova više nije javio!? A, radilo se o nekih sedam miliona evra, nadjenih u sefovima jedne Banke, koji su možda bili zajedničkepare pokojnog Slavka Ćuruvije i Zorana Janjuševića, pa o nekom većem iznosu hartija od vrednosti koje su bile odmah naplative na donosioca, pa o nekoj knjizi-svesci na kojoj je bilo napisano „Reket za Legiju“...Mislim da je sve ovo neko morao i da proveri. A, možda i jeste ali mene niko i nikada nije pozvao radi pojašnjenja. Hteo sam da nadležnima prenesem svoja saznanja da je Slavko Ćuruvija, kao najveći adutSAD za rušenje Slobodana Miloševića, iz Amerike doneo veću sumu novca o čemu su saznanja imali i njegovi najbliži. Isti izvor, a veoma informisan, pričao mi i ja želeo da prenesem nadležnim organima, da je ustvari Slavko Ćuruvija bio glavna „konkurencija“ Zoranu Djindjiću i onima koji su činili tadašnji DOS, da je on, a ne neko drugi, bio „glavni igrač“ Amerike. Meni su te informacije ma koliko bile kratke i površne, bile interesantne, smatram i sada da je neko to trebalo da operazionalizuje-sa opšteg da svede na pojedinačno.

Tako se radi u ozbiljnim službama, ništa se ne sme odbaciti, svaka informacija se mora primiti i proveriti, ali niko nije hteo da me čuje. A slušali. Ni sada nemam objašnjenje za takvo ponašanje ne samo nadležnih već i rodbine novinara Slavka Ćuruvije.

Do sada je bilo kritika policije i tužilaštava, ali što me ne pozva više Jova Ćuruvija-lično smo pričali, doduše čekao sam nekoliko dana, nakon dobijanja ove informacije, da se vrati iz Pariza.

Čelnici iz oba udruženja odlaze redovno i na dan ubistva polažu cveće na spomen ploču, odstoje kako je red, dodju novinari i kamere, pojavi se onaj iz Vranja , mislim da je u pitanju NUNS, onda neki iz UNS-a, zatraže da država otkrije ubice, Vuk Drašković opet o akciji „ĆURAN“ i priči nikada kraja. Kao što nema ni rezultata istrage. Ja cenim, da je onima što plaču za Ćuruvijom, onima koji su mu bili najbliži, onima sa kojima je najviše saradjivao najmanje i stalo do toga da se sazna istina. Nema jakih ubica i kriminalaca, ima samo slabe države! A, naša je vazda slaba i sve slabija. A, ko se nalazi na čelu iste? U velikom broju oni koji izlaze i polažu vence na dan..., pa u ime... i tako sve u krug!

Prilog:

Komentari   

0 # Shaun 30-03-2017 21:10
Hej ! Coś hosting szwankuje, strona przestaje działać co jakiś czas.


Also visit my site; giełda dolar: http://sg6edge.pl/
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat