Pad Krajine - šta nam se to događa, kazivanje pukovnika Bjelivuk Mila.

Moj drug , klasić, Bjelivuk Mile, spada u one kolege sa kojim moja  korespodencija počinje uz "zdravo budalino", kao znaka obostranog poštovanja i uvažavanja.

On organ bezbednosti u LJubljani, ja u Beogradu, godinama smo veoma uspešno saradjivali u okviru delatnosti jugoslovenske neprijateljske emigracije emigracije(svih boja), a posebno u okviru OA "KAMP", o čemu će biti posebna tema na ovom sajtu, sa osvrtom na slučaj Marka Petritza, austrijskog državljanina-teroriste, koji je imao fatalni životni kraj, kada je pokušao da bude sposobniji od pripadnika specijalnih jedinica ondašnje JNA.

Da neovlašćeno udje u objakat posebne namene.A to nije bilo moguće, jer su oni, specijalci, bili izuzetni.On glavu gore, metak odmah u čelo, u sredinu.A jahta "WARDA" na blagim talasićima Jadranskog mora.

Bjelivuk spada u one časne oficire, sa kojima bih ja, a nisam nikakav reper, samo iznosim svoj stav, krenuo na izvršenje svakog zadatka, u svim uslovima, siguran da me nikada neće izdati.

A toga smo i imali i imamo u izobilju.

Lično, nisam svedok pada Krajine i zbivanja u"onim godinama"znam da sam imao mnogo dilema u donošenju ocena i sudova o dogadjajima i ljudima, koje sam i lično poznavao.

Slučajno sam saznao da je taj moj klasić napisao knjigu "Sjećanja s Avale" (u prilogu) , pomno sam je pročitao i odlučio da je stavim na sajt, jer bi  sve ono što piše Bjelivuk, trebalo da znaju i oni koji su morali da odu sa tih prostora i da se tamo nikada više ne vrate.Sada,  potucajući se po belom svetu, ne svojom voljom.

Bjelivuk Mile jeste sve, samo nije prevtljivac, lažov, kriminalac, izdajnik.A sve je to mogao da bude, da je hteo i živeo bi mnogo lagodnije nego što živi, imao mnogo manje neprijatelja nego što ima.

Generalno, zalažem se u okvirima svojih moći da moji drugovi, učesnici raspada Jugoslavije, napišu za života istinu o svemu što se dogadjalo,ne da bi negirali bilo koga, a isticali sebe,već da nam se takvi dogadjaji nikada više ne ponove.

Neki od njih su se u tim vremenima nalazili, sticajem života, na veoma odgovornim mestima, u teškim okršajima, u svim vremenskim prilikama, pa kazujte Miodraže Paniću, Petre Trkuljo, svi drugi iz XXV klase VA Kov, ne dozvolite da u vaše ime pričaju oni koji su u to vreme bili daleko od mesta na kojima ste bili vi.Nemojte da drugi objašnjavaju gradjanima ono što vi imate ili želite da kažete.

Sajt je slobodan i otvoren, kao i uvek, za sve one koji imaju druga saznanja, a tako se i dolazi do istine.Nemate čega da se stidite, radili ste stručno svoj posao sa mogučnostima koje vam je stvorila Država kojoj ste časno služili.

Ja nisam književni kritičar, ali sam bio slobodan da napišem o svom drugu, "budalini" Bjelivuk MIlu, manje o knjizi,ovo što jesam, a knjigu stavljam na uvid i ocenu javnosti uz njegovo odobrenje.

I sa svim drugačijim mišljenjima ili saznanjima od onih koje je izneo Bjelivuk

Posebo cenim što ne piše deklarativno, već po vremenu ,mestu i sadržaju, iznoseći imena aktera, a svestan posledica.

Jednom mi je pokojni DrVladan  Batić rekao u prostorijama svoje stranke, tada DHSS na Terazijama da je možda najveća greška DOS-a, bila što je negirao pred gradjanima Jugoslavije ceo oficirski kor JNA, podvodeći ih pod plaćenike Slobodana Miloševića.

Ja znam da sam medju svojim kolegama imao i onih koji su bili oličenje struke, poštenja, časti i opšteg obrazovanja, organizatorskih sposobnosti, izuzetno upotrebljivi i van  vojne delatnosti.

Niko ih nije hteo i mislim da je to jedan od razloga što smo kadrovski i mnogo šire, ovde gde jesmo.

Ona druga, koja su isplivala, prihvatili su Velja Ilić & ostali i eto putne mafije(bez epiloga), eto svih drugih zala koja imamo! Vuk Drašković je i pored svega još uvek uticajniji , general Aleksandar Dimitrijević i dalje druguje sa Orhanom Dragašom, MUP unapredjuje brda generala.

Tomislav NIkolić uzima za savetnika za nacionalnu bezbednost policijskog generala i to Miladina Simića...

Moj klasić LazarevićVladimir je u Hagu, pukovnik Saša Djordjević, bivši komadant elitne 63.padobranske brigade više nije medju živima, Stanojević Milorad, pukovnik u penziji, čujem čuva negde ovce,sit od svega,kod

Leskovca u planinama, pukovnik Cvetković Ljubinko, zv.Cvele vodi borbu sa teškom polešću u Kragujevcu-, Toci u Nišu vodi takodje životnu bitku,a sve ljudine kakve bi poželela svaka država. Sve je to život, po Šekspširu oličen u stihu:"Nek ranjen jelen plače, nek živi jelen zdrav!Dok jedan spava drugi bdije, takav je život sav".Mislim da se kod nas nakotilo mnogo spavača. A ovi drugi dugo bdiju, pa ih već umor hvata.Oglasite se drugovi oficiri! Imate vi mnogo toga još uvek da kažete.

Naša će deca jednom sve to i ono drugo čitati, kroz knjige već, a kroz udžbenike možda.Nemate pravo da ćutite! To ćutanje je sramotni čin! Nisu nas tome i tako učili. Gore glave, nema razloga da obarate poglede.

Neće se snimati nastavak serije "Ravna Gora"!

Prilog: "Sjećanja s Avale", Bjelivuk Mile

Komentari   

0 # Milan 08-12-2013 12:59
Da li autor knige ima još neku knjigu? Da li imate nameru da je objavite?
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
-1 # RstićLjubodrag 08-12-2013 13:09
Da, Milane i to veoma, po meni, uspešno napisanu i možda će biti objavljena već danas.Hvala Vam na javljanju,Risti ć
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
+3 # Milan 08-12-2013 13:26
Jedva čekam da je pročitam. Ova već objavljena je izvrsna.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
+3 # Ljubodrag Ristić 09-12-2013 00:50
Evo gospodine, kao vam, je obećano, knjiga je postavljena,Ris tić.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
0 # Srdjan Vuckovic 06-09-2016 08:50
Kako preuzte knjigu Sjecanja s Avale
Link ne radi
Pozdrav
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
0 # Oleg 01-06-2017 13:24
Ne znam kako Vas nije stid objaviti ovako lose srocen tekst.
Razumem emociju, ali ovo je bruka.
Citajuci ovaj nemusti tekst, vise mi licite na svu tu gomilu polupismenih pridoslica iz kojekakvih Krajina, koje su od Beograda napravile seoski vasar i krojili nam sudbine devedesetih, nego na "coveka od knjige".
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat