Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu

"PODSTANAR - STRANAC U SOCIJALIZMU I KAPITALIZMU"
radni naslov knjige koju je napisao nemački novinar Georg von Hübbenet


Sa odobrenjem gospođe Ksenije Jovanović, počinjemo objavljivanje delova rukopisa knjige koju je napisao njen pokojni suprug, gospodin Georg von Hübbenet. "Knjiga je jedinstven, istinit dokument, iscrpan i bogat saznanjima koja mogu biti zanimljiva svakom čitaocu, koji se iole bavi politikom, sociologijom, psihologijom masa i vladaoca. Ona je istinit i autentičan dokument" - napisano je u predgovoru rukopisa knjige! Zahvaljujemo se gospođi Kseniji Jovanović što nam je dala ekskluzivno pravo da vas upoznamo sa sadržajem knjige. O datumu izlaska knjige iz štampe ćemo vas blagovremeno obavestiti..

Ristić Ljubodrag, 13.05.2012. godine

"Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Prvi deo

Ako ste stekli pravog prijatelja koji je Srbin, onda će on biti spreman da se za vas žrtvuje do kraja života. Ni siromaštvo ne sprečava Srbe da svog gosta preterano dobro ugoste. Ali ne pokušavajte sa njima da diskutujete o politici ako imate slabe nerve. Srbima, po pravilu, nedostaje fundamentalno znanje o situaciji van zemlje, a zbog svojih emocija često nisu u stanju da argumentiraju objektivno i racionalno. Na političko rasuđivanje, kod mnogih od njih, utiču i drugi sadržaji, a ne oni koji bi se obično očekivali. Uopšte govoreći, Srbi tačno znaju šta neće; međutim po pitanju nerešenih problema budućnosti oni su retko kad jedinstveni. Svi bi, kako se čini, bili u vrhu, dok stepenovanja naniže uopšte nema. To je stvarni problem zemlje. Ova primedba važi za većinu političara. Kod Crnogoraca, osim toga, u prvom planu stoji neumereno precenjivanje sopstvenog lika. Tu je početak svega onoga čemu Crnogorci u budućnosti streme.

Opširnije: "Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Prvi deo

"Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Drugi deo

Posle imenovanja crnogorskog koloniste iz Bačke Palanke Jovice Stanišića (1991) za svemoćnog šefa državne obaveštajne službe, i unapređenja crnogorskog Crnogorca Nedeljka Boškovića u generala i šefa vojne obaveštajne službe KOS, Slobodan Milošević, Crnogorac koji se izjašnjavao kao Srbin, postavio je temelje za izgradnju svoje političke moći koju je sam kontrolisao. Zato za Miloševića nije bio više nikakav rizik da za prvog predsednika države, nove Savezne Republike Jugoslavije, predloži renomiranog nacionalnog pisca i disidenta iz Titovog vremena Dobricu Ćosića, a američkog milionera srpskog porekla Milana Panića za šefa Savezne vlade. Na putu je stajalo samo republičko rukovodstvo Crne Gore koje je, po ustavu, polagalo pravo na jedno od ova dva mesta.

Opširnije: "Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Drugi deo

"Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Treći deo

Sin mezimac Mire Marković, Marko, prvo se pod lažnim imenom sklonio u inostranstvo, i to u Moskvu. U to vreme je kontroverzni biznismen Vanja Bokan, zet bivšeg šefa KOS-a Nedeljka Božovića, u atinskom predgrađu Glifada, gde je svojevremeno i grčki multimilioner Onazis imao svoju letnju rezidenciju, ubijen od strane dva maskirana muškarca. Ovo ubistvo, drugo po strateškom značaju u „paklu", očigledno je služilo istoj svrsi kao i atentat od pre par meseci na Arkana, naime da se tržište „pakla", koje je kontrolisao Marko Milošević u Srbiji, uredi na nov način ili da se uklone tragovi prošlosti i stvori nova atmosfera za biznis na „čistoj" osnovi. Bokan je u trgovini cigaretama tesno sarađivao sa crnogorskom
Koza Nostrom, koja je opet bila pod zaštitom čistokrvnog Crnogorca Mila Đukanovića, i sa kontroverznim biznismenom Stankom Subotićem Canetom, na balkanskom planu.

Opširnije: "Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Treći deo

"Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Četvrti deo

Veliki delovi prozapadno orijentisane inteligencije reagovali su slično kao i Đinđić, pragmatično, i odbijali su da zbog Tribunala za ratne zločine, bez pauze za predah, izlažu Srbe udarima struje. Đinđić je počeo da sazreva, misli i deluje kao nacionalno nastrojeni političar. Nije se više zadovoljavao ulogom „revolucionara", koju je dobijao iz inostranstva, i tražio je puteve i mogućnosti da dosadašnjoj političkoj aktivnosti „raznosača bureka" da stvaralački smisao. Većina običnih Ijudi nikako nije bila odgovorna za ekscese prošlog režima po pitanju Ijudskih prava, a Đinđić je sve više zastupao izbalansiranu politiku „biča Božjeg" (Haški tribunal) i komada hleba (životni standard). Mnogi nosioci prethodnog režima u ulozi demokrata koji su mu, prema DOS-ovom ključu, dodeljeni nakon 5. oktobra, pre svega DB, nisu pokazali ni volju ni hrabrost da pođu za Đinđićem kao državnikom. Deklarativno su, svakako, bili za sve što je Đinđić imao u vidu, ali u stvarnosti su mislili samo na svoju kožu. Eksponirali bi se samo u vanrednoj situaciji, pa i tada jedino ukoliko se prstom nedvosmisleno jasno pokaže na njih. Time je „prohaški lobi" dobio specifičan karakter. On je svojim pritvornim stavom sve više povećavao politički vakuum u Srbiji.

Opširnije: "Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Četvrti deo

"Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Peti deo

Zoran Đinđić je drugačije zamišljao preorijentaciju u etničkim vezama, što je u Briselu i Vašingtonu doživljeno kao provokacija: „Ja sam za to da se Dejton održi. Ali trebalo bi da nađemo kompromis kroz poboljšavanje regionalne saradnje, kroz bilateralnu saradnju albanskog dela Kosova sa Albanijom, srpskog dela Kosova sa Srbijom, Republike Srpske sa Srbijom, hrvatskog dela Federacije sa Hrvatskom, a sve ovo bez menjanja postojećih granica i bez dovođenja suvereniteta u pitanje."

Osim toga, Đinđića je počela da iritira tvrdoglavost pojedinih država, Amerike ili Velike Britanije, prema njegovoj politici. Njegove napredne ideje, sprovođenje liberalizacije etničkih veza preko granica malih država na zapadnom Balkanu, a da se pri tom pitanje suvereniteta kao preduslova ne stavlja u prvi plan, naišlo je na paničnu reakciju pre svega „prohaškog lobija". Otprilike tri nedelje pre njegovog ubistva, u jednom intervjuu naveo je razloge za ovo: „Možete i morate da negujete dobre veze sa svim državama koje su za nas važne. Ali činjenica da se oni kao stranci mešaju u formiranje naše unutrašnje politike je bolna. Mi još patimo od ove bolesti. U Beogradu imamo ambasadore nekih zemalja koji se ponašaju kao da su predsednici partija koje je kod nas na izborima izabrao narod. Oni zovu moje ministre, moj kabinet i čude se što neću da ih primim. Ja im kažem: 'Zamislite da moj ambasador u vašoj zemlji nazove vašeg premijera i pita ga da li bi hteo da zajedno ručaju.'" Zatim je još dodao: „Sve ove navike iz prošlih vremena, bivše krizne grupe i krizni štabovi, prošlost su, i to bi trebalo svi da znaju!" Đinđić je očigledno mislio na one vođe DOS-a koji su odavno, tačnije još od pre 5. oktobra 2000. bili u vezi sa drugim državama, pomoću njihovih predstavnika bili finansirani i u čijem interesu su agitovali.

Opširnije: "Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Peti deo

"Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Šesti deo

Javnost nikada ne bi saznala da je samo Crnogorcima iz dijaspore Goranu i Marku Kljajeviću pošlo za rukom da obrišu tragove između direktno ili indirektno umešanih osoba u Dinđićevo ubistvo i interesnih grupa, a takođe i da prikriju nastavljenu saradnju Gorana Kljajevića sa njima. Mafije iz Surčina i Zemuna, iz kojih su zapravo regrutovane ubice Zorana Đinđića, imale su iza sebe svoje eksponirane sponzore. Bos surčinskog klana, kum Dušana Spasojevića - Čume, uživajući poverenje Vladimira Bebe Popovića i bosa mafije srpskih kumova u Zemunu Dušana Spasojevića Šiptara, izgradio je materijalnu i političku egzistenciju na izuzetno bliskom prijateljstvu sa Čedom Jovanovićem. Očigledno je i predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević bio jedan od njihovih ljudi. Svi imenovani pokazatelji ka Bebi Popoviću i ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću, koje je pred Sudom izneo krunski svedok Dejan Milenković Bagzi, nikada nisu ušli u zapisnik izjava optuženih, a moguće je da su naknadno iz njih izbrisane.
Slična nezainteresovanost Suda bila je vezana za izjave optuženih u kojima se pominjalo ime Čede Jovanovića.
I krunski svedok iz kriminalnog miljea bio bi trenutno prekidan od strane sudija kada bi pomenuo ime Čede Jovanovića.

Opširnije: "Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Šesti deo

"Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Sedmi deo

Čeda Jovanović i Goran Petrović, sa očigledno dužim iskustvom, savladali su majstorski onu naročitu vrstu pregovaranja o „sponzorstvima". 

Bezglasna mimika, podržana komadićem papira i olovkom, očigledno je bila dovoljna da se u kafiću ili restoranu neprimetno dogovore o zahtevima sponzora i o obavezama primaoca koje iz toga slede. 

Opširnije: "Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu" - Sedmi deo

Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu - Osmi deo-kraj

A problem je u tome: nova vlada treba da bude sastavljena.

Koalicija predvođena DS-om za evropsku Srbiju dobila je, doduše, sto dva poslanika. Najmanja mera je 126 poslanika radi parlamentarne većine. Međutim, dvadeset tri od onih sto dva poslanika neće da se povinuju naređenjima Borisa Tadića, jer su članovi partije G17+.

Oni su Vlada u Vladi. Nju vodi Mlađan Dinkić, beskompromisni neoliberal.

Opširnije: Podstanar - stranac u socijalizmu i kapitalizmu - Osmi deo-kraj