Pitanja i odgovori

Sanija! Pitate da li sam ja bio Komandant Suve Reke 1981. godine, u trajanju od oko 2 meseca, kada je na teritoriji celog Kosova i Metohije uvedeno vanredno stanje?!

Jesam, odradio sam to sa ponosom, bilo je teško, ali nije bilo kako pitate i konstatujete, maltretiranja Albanaca, "koji su se borili za svoju Državu". Ja sam, poštovana, bio plaćen da radim to što sam radio, tako kako sam radio, u uslovima koji su bili i Vi to dobro znate, ako ste Vi ona slikarka iz Prizrena, čije litografije imam i koje ste mi Vi lično dali. Tražio je to general, naredio, Ali Muhadžiri, NŠ 52. Korpusa, onda 52. OG Kosovo.

Da, ja sam sa pripadnicima Odreda JNA, zajedno sa pripadnicima policijskih snaga sprečavao demonstrante da ruše Suvu Reku i da krenu u Prizren, gde su isti taj posao radili neki drugi ljudi.

Želim da istaknem da su sa mnom u Odredu bili sjajne starešine Dukić, Stošić, Vuković i Jovanović, divni mladji oficiri. A, lično mislim da bi za sve bolje bilo da smo ostali zajedno da živimo. Voleo bih da saznam kako ste saznali za sajt. Sve najlepše! Pošto ste pitali i za taj period, da, sećam se dolaska Josipa Broza Tita oktobra 1979. godine u Prizren, Peć i Djakovicu, a radi podsećanja i Vas i drugih na taj dogadjaj, pokazujem Vam jedinu preostalu sliku,

ja sam iza kola Maršala, kao pripadnik Službe, u crnom odelu sa oficirom u uniformi, mojim drugom Kuzmanović Perom. Tada sam Sanija, mislio da mogu da pomerim Zemlju, tako je lepo biti odgovoran za bezbednost Maršala Tita! Ne mogu, za sada, Sanija, da imam direktan izlazak posetilaca na sajt, jer ne bih želeo da se neko oglasi (nemam moderatora), nekim neprimerenim i nepristojnim sadržajem. Vama i svim Prizrencima želim sve najbolje, na putu kojim ste krenuli, na koji vas niko nije terao i koji ste sami izabrali. Meni su tih dvadeset godina u Prizrenu, najlepše godine u životu, a Vas da podsetim, ako ste osoba za koju mislim da jeste, radili ste kao mlada umetnica u Štampariji "Ramiz Sadiku", čiji je direktor bio moj prijatelj, Seba Ljaći!?

Slavice, Pitate da li je tačno da sam pevao i svirao harmoniku po kafanama!?

Jesam, ali ne po kafanama, već u Domovima JNA, bio sam vokalni solista u Vojnoj akademiji, uz pratnju hora Vojne akademije i hora "Kolibri" sa stalnim nastupima, za ondašnje državne svečanosti, pripremao nas je legenda jugoslovenske muzike Zlatan Vauda, pratio, u svetu poznati vojni orkestar, mislim da se zvao Veliki orkestar Doma JNA. To je bila Država, Vojska, to je bilo nešto nezaboravno! Ali, ako ste na to mislili, nije mi to bio način zarade, imao sam novca koliko sam hteo, imalo se, ali sam voleo sa vojskom, sa drugovima, da zasviramo i zapevamo, posebno u terenskim uslovima. Prikazaću Vam i odlikovanja za koja ste pitali! Imam ih i cenim ih! I ja ih se ne stidim! Samo, ne daju da ih nosimo, a nismo ih kupili! Zabranio, kažu, Šutanovac!

Veseline! Pitate da li sam poznavao Ranka Rubežića i Željka Ražnatovića Arkana!?

Jesam, detalje i okolnosti neću iznositi iz poštovanja prema njima koji više nisu živi i poštovanja prema Službi. Ranku sam bio i na sahrani u Peći, od Arkana sam dobio i značku Srpske dobrovoljače garde u kafiću "ARI", ako bude interesanatno objasniću nekada i to, da sada ne zamaramo druge. O njima i sličnima ima mnogo manipulacija, a mrtve ljude može bilo ko, za bilo šta da optužuje i mislim da to nije pošteno. Isto tako mislim i o pripadnicima JSO! Moj referat je pored ostalog, podrazumevao i poslove na praćenju delatnosti JNE (Jugoslovenske neprijateljske emigracije) i sada kada je sve to prošlost jasno mi je da problem nije u tim ili samo u tim i takvim ljudima, već više, po mom mišljenju, medju pripadnicima Službi bezbednosti, koji su svoj posao koristili za lično bogaćenje. I malo mi je više muka od raznih, a na ekranima stalno prisutnih "Lisica", "Veverica", "Drekavaca" i "Pacova", koji pišu knjige o nekim vajnim i tajnim akcijama, a ceo radni vek su proveli u kancelarijama i na svečanim tribinama. I ova sadašnja kampanja otvaranja dosijea, pa procesuiranja novinara koji su tobože svojim izveštajima izazivali razne masovne ratne zločine, pa otkrivanja identiteta saradnika službi... ljudi su samo radili svoj posao, kako im je naredjivano! Veseline, ozbiljno razmišljam na koji način, sa dokazima, a da ne naškodim Službi, znači višim interesima, da javnosti prezentiram kako su se, sada ti veliki "borci" za distanciranja od "zloglasnih službi", vojnih i civilnih, utrkivali ko će pre da dodje u operativni kontakt sa pripadnicima Službi bezbednosti. Time su sami sebi bili od važnosti, valjda su rasli u sopstvenim očima. Ja sam, evo javno kažem, bio saradnik Vojne službe bezbednosti, pre nego što sam prešao u rad u istu. To je u celom svetu tako normalna stvar, koja Služba na svetu nema saradnike (ne govorim o zloupotrebama, ne govorim o lažnim kazivanjima), pa ja bih danas bio srećan kada bi me neka Služba pozvala da porazgovaramo u vezi nečega što doprinosi sigurnosti Države i njenih gradjana. A posebno u vezi otkrivanja pripadnika političko-pravosudne mafije. Veseline, da li ste Vi radili kao konobar u "Franšu", negde početkom osamdesetih godina, kada smo jedno veče Ranko Rubežić i ja, sa desetak medjunarodnih "žestokih momaka" bili na večeri, a ja Vas posle toga, kasno pred svitanje, prebacio kući na Senjak, kada ste mi pokazali vilu jednog od rukovodilaca MUP-a koju je dobio baš od tih "žestokih momaka", da bi ćutao o njihovoj delatnosti, što se, proverio sam, ispostavilo kao tačna informacija?! Meni ne bi smetalo da se ponovo nadjemo na istom mestu, ja sam sa njima, onima koji su preživeli sve ove godine, ostao u prijateljskom kontaktu i meni nisu poklanjali ni onda ni sada nikakve kuće. A vrlo smo se cenili, sve što sam od njih tražio, da provere, da saznaju, da osmotre, radili su perfektno, predano, patriotski - nikada nisu od mene tražili bilo kakvu protivuslugu, novac posebno! Ne znam za druge! I zamislite, ondašnje generale Mihaila Pavičića, Iliju Ćeranića, Jereta Grubješića, pa Dr. Obrena Djordjevića, Dragana Mitrovića, ljude od kojih ste imali šta da naučite i sada Sašu Vukadinovića, koji čami u američkoj ambasadi i cinkari, prodaje dokumenta - kako drugi pišu... Sramota, ako je tačno! I sa željom da Vama i drugim posetiocima sajta, bar malo približim istinu o tome da nismo radili "na svoju ruku", da smo imali itekako regulisanu proceduru, predočavam jednu malu knjižicu koja se zove Uputstvo o metodima i sredstvima rada organa bezbednosti JNA i tu imate sve:

Svako iskakanje iz ovoga što je napisano, jeste slučaj a ne pojava. Ja se i sada divim ljudima koji su operativno radili u vreme kada je obaveštajno - bezbednosnim sistemima upravljala skupina oličena u Zoranu Janjuševiću, Zoranu Živkoviću, Draganu Šutanovcu, Goranu Vesiću, Dušanu Mihailoviću, Vladimiru Popoviću Bebi... A oni su rukovodili Službama - pa to je ravno cunamiju. Danas su Ministri, uspešni privatnici (čitaj - tajkuni), političari, a što je najgore, svi su na slobodi?! Ja danima mogu da objašnjavam tezu da su svi sistemi, koji su se bavili ovim poslovima, namerno satanizovani, kako bi mangupi dovedeni iz belog sveta mogli da opljačkaju Srbiju. Pa da li je Srbija uništena, ne Kosovom, ne Evropom, ne Hrvatskom ili Crnom Gorom, već isključivo našim, domaćim vagabundama. A onda se partije stave iznad Službi, u iste se dovedu poslušnici, daju im se dobra kola i velike plate, krediti za stanove, zaposli rodjena i nerodjena rodbina, deci omogući školovanje u inostranstu... i eto današnje Srbije, eto nevidjene tuge, nezaposlenosti, svakodnevnih samoubistava i ubistava, nepravdi, javašluka, nerada, štrajkova... ovih svakodnevnih cirkuskih predstava, zvanih predizborna kampanja, koje bih ja, da sam faktor, zabranio! Tako se stvara prostor da pre nekoliko dana Velimir Velja Ilić (slučajno izabran kao primer), onaj djilkoš, koji je šamarao radnike na Ibarskoj magistrali 5. oktobra, onako "junački" sa stotinama huligana iza sebe, da taj priča, da taj peni o kriminalu na jednoj Televiziji, a u okviru predizborne kampanje. On da priča o kriminalu!? Velimir Velja Ilić!?

Sretene, Iznosite saznanja za koja tvrdite da su proverena - da sam ja u stvari pripadnik rezervnog sastava policije, te da je ovo što stoji na sajtu, neistina!

Ja veoma uvažavam policiju, a bez ikakvih komentara, prilažem Vama i ostalim posetiocima sajta, foto-kopiju PERSONALNOG LISTA UB SSNO, (prilog)

iz vremena kada sam bio u aktivnoj službi, kao i dokumentaciju o bolesti zbog koje sam otišao u invalidsku penziju. U njima, po mom mišljenju piše sve, bez prostora za manipulacije. Da pojasnim, ja sam za pet godina službovanja u SSUP-u, imao službena kola sa promenjljivim tablicama, dakle i policijskim, ali o tome će biti uskoro opširnije i konkretnije... Možda zbog toga i imate "proverena" saznanja!

Neki prijatelji su mi skrenuli pažnju da je ovo preterano otvaranje mojih ličnih podataka javnosti i pojedincima o kojima ne znam ništa. Vi da znate, moj je stav da sam otvaranjem sajta svesno rizikovao da, možda, imam izvesnih neprijatnosti, uvreda, zlonamernih kritika, kojih, do sada, nije bilo.
Naprotiv!
Ovakvo razmišljanje me je i opredelilo da se potpisujem pravim imenom i prezimenom i da stavim svoju sliku, kao i adresu boravišta i prebivališta. Samo je to, smatram ja, pošteno! I samo takvo moje postupanje, zaključujem ja, kod posetilaca sajta, može još više da poveća stepen poverenja u istinitost onog što pišem i prikazujem! Ne bi bilo prirodno, da se ja obraćam javnim ličnostima, da od njih tražim odredjene informacije, a da skrivam svoj identitet!

A da se ja pitam, građani Srbije bi imali pravo da znaju da li im i od čega boluju zvaničnici koji vode Državu, čime bi se smanjio prostor za bilo kakve, često i zlonamerne špekulacije.
Time ne mislim ni u najmanjoj meri da bi trebalo zadirati u ono što je intima, a nije od opšteg značaja.

Dragana, Vi pitate zbog čega nisam ažurniji u dnevnim, novim postavkama sajta!

Daću Vam objašnjenje.Ja želim isključivo i samo postupanje po Zakonu. A to dalje znači, kada ja nekoj javnoj ličnosti ili ustanovi postavim pitanje, za koje cenim da je interesantno i za posetioce sajta, moram, uvažavajući Zakon, da čekam 15 dana na odgovor, ako se pozivam na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kako neki imaoci informacija često i ne daju odgovor, ili uglavnom odbijaju moje zahteve, (Vlada Srbije, Savet za borbu protiv korupcije, "Telekom Srbija", Agencija za borbu proti korupcije, MUP, Privredni sud u Beogradu) - ja se moram Žalbom obratiti Povereniku, koji je pretrpan predmetima gradjana, tako da neki moji zahtevi čekaju i po dve godine na njegovo postupanje, mada Zakon kaže da je Poverenik dužan da postupi u roku od 30 dana, što sve ima za posledicu da se Vama (i ostalima) čini da sam spor, sa novim postavkama sajta. Ja ovom konstatacijom ne želim da umanjujem značaj Poverenika, on je jedno od retkih i prijatnih mesta u Državi, koje liči na nešto što je gradjanima potrebno, jer da državna administracija postupa kako bi trebalo, Poverenik bi imao mnogo manje razloga za postupanja. A o Povereniku, opširnije, u narednim postavkama! Danas, kada ste se javili, stiglo je Rešenje Poverenika (u prilogu) od 26.03.2012. godine,

kojim je odlučeno da MUP tek odluči, po mom zahtevu koji sam podneo MUP-u 21.04.2010.godine, a Poverenik je dobio moju Žalbu 04.10.2010.godine - dakle u pitanju su godine, a ne dani ili meseci. Onaj ko izvrši uvid u ovaj prilog videće da se radi o tome, da je neko u Srbiji, dao državljanstvo državljanima Makedonije, iako su bili na poternici, pa u zatvoru u Srbiji, pa u Makedoniji osudjeni na višegodišnje kazne zatvora. Moja saznanja ukazuju i da su neki ministri, za ovu uslugu, uzeli od ovih lica iznos od 5 miliona evra, a kasnije isto to lice učestvuje u privatizaciji "ATEKSA" na način na koji učestvuje - pa zar to javnost ne bi morala da zna? Ja smatram DA! A sve što napišem mora biti provereno, tačno, istinito! Ovo je jedan od primera zbog čega postupam ovako kako vidite, jer je ovaj sajt i zamišljen kao živa komunikacija, a moje je objašnjenje malo detaljnije jer je više posetilaca sajta pitalo isto kao i Vi. Dakle, dnevne postavke jedan čovek ne može da radi, ili bar ja za to nisam sposoban! Za sada!