NE KRADI DRŽAVU - Vladika Nikolaj Velimirović

Ne kradi državu jer je skupo plaćena. Braća tvoja izginula su u ratovima braneći državu. Oni su položili živote svoje za državu - kako se ti usuđujes krasti i potkradati tu preskupu imovinu?

Ova je država i njihova koliko i tvoja, i više je njihova, jer su je platili više od tebe; više su uložili u nju nego ti. Ja kažem: država je svojina svih koji leže u grobovima koliko i onih koji igraju po salonima i još više. Ko dakle krade državu, maroder je isti kao i onaj ko pljačka mrtve. Jer i jedan i drugi udaraju na svojinu mrtvih.

Tvoji đedovi i prađedovi i čukunđedovi borili su se za ovu državu, mučili se za nju, uzdisali, plakali, znojili se, krvarili, umirali. Bezumniče! Koga kradeš?

Kradeš svoju najbližu svojtu, koja te iz groba proklinje. Odsecaš se od nje i ona od tebe. Tvoji preci ne priznaju ti pravo građanstva u njihovoj državi, oni te otresaju pred Bogom i ubrajaju te u rod pacova. Kad kradeš svoju državu, kradeš otadžbinu svoju, zemlju otaca svojih, i kradeš braću svoju, sinove i kćeri otaca tvojih. Zamisli, da svi pođu tvojim primerom; da svi počnu krasti državu svoju - šta bi bilo?

Zemlja vitezova i mučenika pretvorila bi se u jamu pacova! I Bog pravedni, koji gleda po zemlji i traži ljude, oduzeće zemlju od pacova i dati je ljudima, strancima izbliza ili izdaleka.

Gle, još plaču ratne udovice. Još se muče nedorasli siročadi, pitajući majku, gde im je otac. A majka im odgovara: "Poginuo je za ovu državu. Potonuo je u more, i ribe su ga pojele". Ovo nije razgovor jedne majke sa svojim sirotanima, nego mnogih i mnogih hiljada majki udovica sa decom svojom.

Zar tebe ne hvata jeza od ovakvih razgovora, koji ispunjavaju vazduh koji ti dišeš od velikog rata do danas?

Kako da se drzneš pružiti ruku u haznu državnu, da ukradeš, da zgrabiš? U toj hazni je krv poginulih ratnika i porez njihovih udovica i siročića. Krv i suze kradeš kad državu kradeš. To ćeš dostojanstvo roditelja pretvoriti u podlost ubice.

Ovo ti ne znaš, i ne veruješ. Jer ne veruješ u živoga i svevidećeg Boga, strašnog revnitelja pravde. No, doći će čas kad ćeš saznati i poverovati, ali taj čas može biti - trinaesti.

Groblja i oltari to je tvoja zemlja, Srbine, to je država tvoja. Bilo da orač ore po dolini ili po planini, izorava ljudske kosti. To su većinom kosti tvoraca i branioci države. I još tako često zaore plug za zidine pogrebenih Crkava. To su zadužbine i svetilišta otaca tvojih. Cela ti je zemlja pokrivena grobljima i oltarima, više nego ma koja druga na ovom evropskom kontinentu.

Šta predstavljaju ti oltari? Žtvu Sina Božijega za spasenje ljudi. Žrtvenik je, dakle, zemlja tvoja u dužinu i u širinu i u dubinu. Hoćeš li krasti sa tog žrtvenika? Krađa na groblju naziva se maroderstvo; krađa u hramu svetotastvo. Hoćeš li ovim titulama na sebi zameniti titule tvojih predaka, koji su se zvali sveci, junaci, rodoljubi, mučenici? Hoćeš li krađom sa groblja i oltara poniziti i okaljati ono moralno plemstvo koje je najsjajnije nasleđe tvoje i tvojega naroda?

Tvoja zemlja nije neka bezljudna prašuma, u kojoj su samo kosti zverova. Tvoja zemlja je prastaro naselje ljudsko, prastaro bojište za Carstvo Nebesko. "Za Krst Časni i slobodu zlatnu", prastaro groblje ljudsko i svetilište Božije. Veličina greha ceni se i po mestu gde se greh učini. Isti greh kad se učini u u prašumi ili u hramu, različito se ceni i različito osuđuje. Krađa na groblju i u hramu mnogo teže se kažnjava nego krađa u prašumi.

Da li si mislio o ovome? Da li si osetio ovo? Da li si mislio o tome, zašto Bog spušta i popušta tolike udare na tebe? Da li si se kad zapitao: zašto su udari sudbe teži u ovoj zemlji nego u mnogim drugim zemljama?

Zato što je ova zemlja pokrivena mučeničkim grobljima i svetim hramovima više nego druge zemlje, i što se težina greha ceni po mestu gde je greh učinjen. To je zakon Večne Etike, čiju žaoku ti osećaš tako često i tako bolno na svetoj zemlji svojoj.

Ne kradi. Ne kradi zemlju svoju i državu svoju, ako želiš da Večna Etika uvuče natrag žaoke svoje i počne liti med na usne tvoje i na usne dece tvoje.

Svaki koji krade istrijebiće se, rekao je Svevišnji preko proroka svoga (Zah. 5,3). Tako i onaj koji se krivo kune. Jer je, kaže, i jedno i drugo PROKLETSTVO.

Ne kradi uopšte, no naročito ne kradi državu svoju; ni državni novac, ni državnu zemlju, ni državnu šumu, ni državni materijal, niti ma kakvu državnu imovinu. Jer ako kradeš, navlačiš prokletstvo na sebe, na dom svoj, i na samu državu. Gde je krađa, tu nema blagoslova, a gde nema blagoslova, tu je prokletstvo. To nam svedoči Sveto Pismo, u kome je na prvim stranama zapisana zapovest Božija: Ne ukradi.

Sveto Pismo kao osnovna knjiga naše vere i zakona Božijeg ne objavljuje samo gole zapovesti nego navodi primere i događaje iz života koji svedoče kakve posledice neminovno nastupaju kada ljudi gaze zapovesti Gospodnje. Da navedemo ovde jedan strašan primer:

-Kada Isus Navin prevede narod Izrailjski preko Jordana i uvede ga u zemlju obećanu, on poče da zauzima tu zemlju, selo po selo i grad po grad. Tako zauzme dolinu jordansku pa onda i grad Jerihon. Prilikom zauzimanja Jerihona, Navin izdade zapovest, da sve stvari i posuđe što se zapleni u Jerihonu od srebra i zlata, bronze i gvožđa, sve to sabere na gomilu i kao opšte dobro da uđe u riznicu Gospodnju, a da se niko ne drzne ma šta uzeti za sebe, da ne bi navukao na sebe prokletstvo. Tako je sav narod postupio osim jednog jedinog čoveka kradljivca. Taj čovek se zvao Ahan, sin Harmijin. On ukrade od onih zaplenjenih stvari nešto od srebra i zlata i zakopa u svoj šator. I razgnevi se Bog zbog te krađe na ceo narod Izrailjev. I ceo narod bi udaren zbog jednog lopova. Jer, odmah zatim posla Navin 300 vojnika na maleni grad Gaj, u kome beše slaba neprijateljska odbrana. Ali se dogodi, da Gajani odbiše Izrailjce, i pobiše svih 300 Izrailjaca. I ožalosti se teško sav narod Izrailjski, a vođa narodni pade licem u prašinu pred Gospodom vapijući i tražeći objašnjenja ove propasti. I dođe mu odgovor, da je to zbog krađe onih stvari.

Zato neću više biti sa vama, reče Gospod, ako ne istrijebite između sebe prokletinje.

Čuvši ovo pođe Isus Navin da traži krivca, i nađe ga u licu Ahana, sina Harmijana. Zbog toga bi zasut kamenjem od celog naroda i taj Ahan i sav porod njegov i sva imovina njegova. (Is.Navina 6,7).

Ne kradi dakle, ništa što je državno, i ne navlači zlo na sebe, na decu svoju i na narod svoj. Jer ko krađom hrani decu svoju, hrani ih strihninom.

Uvreda je kažnjiva. Ko uvredi jednoga čoveka kažnjava se za uvredu jednoga: ko uvredi mnoge ljude, kažnjava se za uvredu mnogih. Ko uvredi državu, kažnjava se za uvredu miliona ljudi.

Tako i ko nanese štetu pojedincu, ili mnogima, ili celoj državi. Ko učini štetu državi, učinio je štetu milionima građana te države, otuda je krađa od države daleko veći prestup nego krađa od pojedinih ljudi. I još: ko ukrade od pojedinca, ukrade od imućnoga, od onoga koji ima, ko pak ukrade od države, taj ukrade od sviju koji plaćaju porez državi, to jest ne samo od imućnog i od siromaha, jer porez državi plaćaju i siromasi, sluge i sluškinje, argati i nadničari, pralje i poslužitelji, pečalbari po tuđim zemljama i bedni trudbenici po rudokopima ispod zemlje, i seljak koji ore na kravama, i samohrani starci i starice, i čistači ulica. Za porez prodaje se siromahu kuća, i ovca i bakrač, i svepokućanstvo. Čovek koji nema ništa, mora da pozajmi da plati porez. Državno blago zaliveno je potocima znoja i suza sirotinjskih. Put kojim to blago teče u državnu blagajnu ispunjen je vapajem i ridanjem. Zaista, teško je zamisliti veće gluposti od te.

Ja kažem, da je krađa od države velika glupost; ne samo veliko nepoštenje nego i velika glupost. Veliko je nepoštenje, jer ko krade od države, krade i od onoga koji nema tj. kome je prodata i poslednja imovina za porez ili ko je uzajmio da bi se državi odužio. No i velika glupost; evo kako i zašto.

Ko krade od države, taj ulazi u neprijateljstvo sa državom. On i država postaju kao zaraćene strane. On počne mrzeti državu i država njega. Niko toliko ne govori protiv države koliko onaj ko krade državu. To je zaista za divljenje i za priču. No, to je fakt i iskustvo. Pošten zanatlija, kome je bakrač prodat za porez državni, ne govori toliko protiv države koliko to čini lopov koji krade državno blago, ili ma kakvu državnu imovinu. Jer svako ko krade, omrzne državu, i ubrzo on oseti, da i država njega mrzi, tj. da ga mrze svi građani države. On onda sve više krade od države, sve više mrzi državu i sve glasnije viče na državu. Niko zaista toliko ne viče na državu koliko lopov koji podkrada državu. On ne zna zašto viče, ali ga nešto goni da viče na državu. Ustvari on se vikom na državu brani od države, od državne mržnje, od mržnje kao utopljenik usred mora.

Iako niko u državi ne zna da je on lopov osim njega i Boga, ipak svi građani države gledaju na njega popreko i osećaju mržnju prema njemu, ne znajući ni sami zašto. I on stavlja nasuprot te mržnje svoju mržnju. On viče na državu zato što je kriv državi. Tom vikom on sebe objavljuje kao lopova državnog. No to je tajna za čuvare zakona i reda u državi. To je rat nevidljivi, psihološki, unutarnji. To svak ne razume, no to je jasno za bogoslova. Država sve više postaje pakao za onoga ko krade državu. Zar dakle nije glupost krasti državu? I mačka se čuva od krađe u kući kad vidi domaćina prisutna, osim ako je slepa. Za čoveka slepilo, to je glupost. Samo ko je glup, taj krade u prisustvu svevidećeg Boga, ne misleći o udarcima koje ne može izbeći.

Potonulu lađu izvadili ljudi iz dubine morske. Pri tome poslu svi su se namučili, neki osakatili a neki čak životom platili. No kad je lađa spasena, svi su se radovali i počeli lađu opravljati i uređivati. No našli se zli ljudi, koji su počeli krasti sa lađe daske i eksere, točkove i užeta, čelične šipke i sindžire; neki su ukrali stepenice, neki čak probušili bok od lađe da bi uzeli štogod iz donjih magacina; drugi opet pokrali električne lampe i žice. Zar neće takva lađa opet potonuti?

Pošteni putnici na lađi malo slute da su u opasnosti. No kad voda grune u lađu i svetlost se pogasi na lađi, zatrubiće kapetan i pozvati sve putnike da pomognu spasavati lađu, ali - može biti dockan, lađa će ponovo potonuti u dubinu morsku.

Primeni ovu sliku na istoriju tvoje države, i strah će ti ukočiti ruke da ne kradeš. Nije li tvoja država lađa bila 500 godina pod vodom? Sad je lađa izvučena iz dubine, a ja ti rekoh ranije po kakvu i koliku cenu. Da ne govorim o podnetom trudu i o znoju i mukama nekolikih pokoljenja oko spasavanja lađe - vojske i vojske su našle smrt u dubini dok se državna lađa spasla i ponovo izašla na svetlost sunca. A broj osakaćenih, oslepelih, unakaženih, prebijenih, pa broj udovica, pa siročadi - ko može sve te brojeve sabrati za poslednjih sto i trideset godina! I kako da ne bude proklet i od Boga i od naroda ko radi da državna lađa ponovo padne u propast?

Prestani dakle krasti, da ne izvučeš kletvu na naslednike države, na decu svoju.

Prestani krasti, prestani krasti, prestani krasti, i vrati državi ono što si ukrao od države. Čuj zapovest Božjeg apostola: "Ko je krao neka više ne krade nego neka se još trudi i čini dobro rukama svojim (Efes. 4, 28).

Budi državi od koristi. Ne samo ne kradi državu, nego budi joj od koristi. Podaj, dodaj, pomozi joj. Ako si do sad potkradao svoju državu, vrati dvostruko ako nećeš četverostruko kao što je učinio nepošteni Zakhej kad je osetio strašno prisustvo Boga i obratio se poštenju. Vrati bar dvostruko; vrati odmah; vrati da niko ne zna. Znaće onaj koji sve zna, a narod će se setiti, i svi građani promeniće neprijateljski stav prema tebi. I deca tvoja biće zdrava i napredna.

Ako primaš kakvu platu od države, smatraj da više primaš nego što zaslužuješ i budi blagodaran državi. Ako pozajmljuješ ili prodaješ nešto državi, ne precenjuj i ne ucenjuj. Nego traži manju dobit od države nego što bi tražio od pojedinca. Ako liferuješ državi, liferuj po pogodbi tačno i časno, i podaj nešto više i bolje - a nikad manje i gore nego što je pogodba.

Ako kupuješ za državu materijal u inostranstvu, ne primaj lični procenat koji ti nude strani fabrikanti i trgovci. Jer ono što tobož tebi na dar daju, stavljaju na račun tvoje države pod nekim vidom. I tako tebe čine lopovom tvoje države. Budi zadovoljan sa putnim troškovima i dnevnicama koje ti država daje, pa čak i od svoga nešto uštedi i vrati državi. Učini za državu uvek više nego što te država plaća.

Samo tim viškom meri se rodoljublje. I samo se pomoću tih viškova može država održati i unaprediti. Ne iznosi svoj novac iz svoje države u tuđu državu. Time činiš čast tuđoj državi a poniženje i štetu svojoj. I ovo je krađa i prokletstvo. Ona je država najsigurnija - bez obzira na njenu veličinu - gde vlada najveće poštenje. Ti činiš svoju državu nesigurnom svojim nepoštenjem.
Znaj, da ako propadne tvoja država, i ti ćeš propasti u njoj pre nego što preskočiš granicu i zagrliš svoj novac u tuđoj zemlji. Tvoj život propašće u tvojoj državi, a tvoj novac u tuđoj. To je obična osveta Večne Pravde, koja gleda i vidi.
Bezumnik čuva a ne zna za koga čuva, kaže nepogrešna Knjiga.

Ne precenjuj što daješ državi; ne podcenjuj što primaš od države.

Ne naplati dve plate za jednu uslugu državi; krađa je prokletstvo.

Ne odseci krišom jedno drvo iz državne šume; krađa je prokletstvo.

Ne zauzmi i ne preori državnu zemlju; krađa je prokletstvo.

Ne uzmi nijednu stvar iz državnog slagalištva i nijednu paru iz državne blagajne; krađa je prokletstvo.

Ako te država ne uhvati u krađi, uhvatiće Onaj koji je za sebe rekao: Ja sam Car nad Carevima, i Gospodar nad Gospodarima; moja je zemlja i ja je dajem kome hoću. Zbog množine poštenih Bog daje državu jednom narodu, a zbog množine nepoštenih oduzima. Ako ti kradeš tvoju državu, pa država propadne, niko neće biti kriv nego ti.

Ko ukrade jedan dinar od privatnog čoveka, odgovara za jednu krađu, jer je pokrao jednog čoveka. Ko ukrade jedan dinar, recimo od Srbije, taj je pokrao više od 10 miliona duša te države. Taj je odgovoran za više od 10 miliona krađa. Ako su ljudski sudovi nemoćni da to shvate i kazne, kazniće Onaj koji sve vidi, sve zna, koji državi daje i oduzima, koji sudi po večnoj pravdi, i koji kad osudi na večitu robiju, ona je robija uistinu VEČITA.

Neka čuju dakle i upamte ovu reč oni koji se lakome na državno dobro:

Ko god izvrši jednu krađu državne imovine, automatski je odgovoran u Srbiji za više od 10 miliona krađa.

 

Izvor: www.vidovdan.org

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži